Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кренути „Траговима делфина“

Покушај сазнати што више о животу сисара у Црном мору

Фотографија: greenbalkans.org

У јеку летње сезоне многи од нас свој одмор проводе на мору. Један од најимпресивнијих призора са обале нашег Црног мора су делфини који слободно пливају. У Бугарској се сусрећу три врсте тих морских сисара – обични делфин (Delphinus delphis), плискавица (или морска свиња, Phocoena phocoena) и кљунасти делфин (Tursiops truncatus). Они су заштићене врсте – забрањено је свако њихово прогањање, хватање и убијање. Еколошка невладина организација „Зелени Балкан“ већ годинама покушава да што више сазна о животу делфина на подручју Црног мора и бори се за њихово очување. У периоду од 27. јула до 1. августа ове године одржана је 5. заредом традиционална летња експедиција Организације која има за циљ истраживање популација морских птица и сисара у бугарским територијалним водама Црног мора. Током експедиције регистрована су 72 посматрања делфина а посматрано је укупно 211 јединки.

Обични делфин (Delphinus delphis)
У току је једна друга иницијатива – кампања Траговима делфина“, преко које ће заштитници природе из „Зеленог Балкана“ прикупити нове информације о популацији и миграцији „бугарских“ делфина. Организовано је прикупљање средстава за куповину сателитског одашиљача и обележавање бар једне плискавице како би се прикупили подаци о њеном кретању, наводи Димитар Попов из организације “Зелени Балкан“:

Плискавица (морска свиња, Phocoena phocoena)
„У Црном мору има три врсте морских сисара, али је њихова сезонска динамика, бројност и миграција доста нејасна. Познато је да се они сусрећу само у овом воденом басену, међутим није нам познато где тачно и у које доба. Тако да ће нам коришћење модерних методологија мониторинга надам се помоћи да нађемо одговор на сва та питања. Определили смо се за истраживање морске свиње (плискавице), јер за разлику од остале две врсте делфина она има „тајанствени живот“. Кљунасти делфин и обични делфин воле да социјално комуницирају изнад воде, док се код плискавице све то догађа у води. Плискавице храну траже углавном око дна мора – у тзв. бентосној зони што их чини веома рањивим. Тешко је приметити их применом обичних визуелних метода истраживања које се користе код китова.“

Кљунасти делфин (Tursiops truncatus)
У свом истраживању бугарски експерти ће користити искуство својих данских колега. „У Данској имају велико искуство у обележавању плискавица сателитским одашиљачима што им је омогућило да врло добро истраже њихову популацију у водама Северног мора и у мореузима који повезују Балтичко море“ –  прецизирао је биолог у интервјуу програму „Христо Ботев“ БНР.

Димитар Попов је категоричан, да ће истраживање популације делфина у Црном мору допринети очувању целог морског биодиверзитета, а страховања од евентуалне хиперпопулације су сасвим неоснована. Највећу опасност за обичног делфина, кљунастог делфина и плискавицу представља загађење.

„Доста тога знамо о Црном мору – затвореном мору у које се уливају највеће реке у Европи – објашњава Димитар Попов. – То га претвара у врсту контејнера који у себи задржава све могуће загађиваче, неки од којих се не разграђују. У Црном мору има много алги, што пак доводи до смањења садржаја кисеоника у води и смањења рибљег фонда.“


Интерактивна инсталација приказује проблеме везане за загађење Црног мора. Она је део информативног дана ​о еколошким иницијативама, који организација „Зелени Балкан“ одржава данас, 18. августа, на плажи одмаралишта Санта Марина, у близини Созопола.

Извор: интервју Мартине Крстеве, програма „Христо Ботев“ БНР

Саставила: Весела Крстева

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: greenbalkans.org



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15