Град Хисарја је познат као туристичка дестинација са вишевековном историјом и 22 минерална извора чија је лековитост била позната још у време Римског царства. Бугарски страни туристи посећују град у свим сезонама године, а разлог за то је пре свега његово природно богатство. Смештен у близини Средње горе и борове шуме, он има благу климу током целе године.
У четврти „Момина бања“ у Хисарји осећа се мирис борове шуме и извире један од најлековитијих извора. То је још у дубоку древност привукло људе. Познато је да је око минералних извора постојало насеље још пре V-IV миленијума пре Христа. У близини се налазе остаци римског купатила, који су пронађени 1935. године. Према археолозима, купатило је из IV века. Сва ова богата историја имала је свој одраз и на културу данашњих житеља Хисарје.
Чувар народних песама, игара и заната у четврти „Момина бања“ данас је читалиште „Никола Јонков Вапцаров – 1927 г“. Његов дугогодишњи председник је Маријана Николова-Валкова. Она није рођена у том граду, али је одмах по доласку овде остала очарана гласовима локалних певачица и њиховим мајсторством у плетењу корпица од сламе. Ставила је себи задатак да учини тако да о њиховом таленту сазна што више људи. Када не путују по земљи ради учешћа на фолклорним саборима, певачице Хисарје својим извођењима радују туристе који су у њихов град дошли да би видели Античке терме.
Оне су главни учесник традиционалног сабора који се сваке године 15. августа, на Успење Пресвете Богородице, одржава у четврти „Момина бања“. Ове године ће се због противепидемијских мера празник одржати само у локалном храму. Међутим, рад певачица се наставља и у летњим месецима – каже Маријана Николова-Валкова:
„Имамо пуно наступа. Група је снимила песме и за БНР, а то је и најважније, јер ће остати у тонском архиву за наредне генерације. Те песме су наше велико богатство. Од суседних места одликујемо се не смо по песмама. Ваља рећи да су и наше кукерске маске јединствене на територији целе општине. Оне нису страшне! Много су лепе, а израђују се од тканине. Украшавамо их перлицама и шљокицама. На исти начин украшавамо и ношње, чипку на марамама, наруквице. Заиста су наше народне ношње веома лепе. У читалишту се оне могу видети. Певачка група је основана 1955. године. Организујемо и радионице за децу.“
Читалиште четврти „Момина бања“ тренутно је смештено у металном павиљону, а има две сале и библиотеку. Тамо се чува 5 хиљада томова књига, намењених претежно ученицима, каже Маријана Николова-Валкова и објашњава:
„Долазе нам и деца из основне школе у Хисарји. Са њима израђујемо леп, традиционалан за нашу четврт накит. Користимо тзв. бугарску технику нанизавања перлица. За један појас потребно је 10-12 хиљада перлица! Сваки појас је посебан. Трудимо се да очувамо наше традиције и надамо се да ћемо у томе успети“.
Аутор: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, Гергана Манчева, БГНЕС, Facebook/Guardianoftraditions
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Већ 21. годину заредом Симитли се претвара у позорницу великог кукерског фестивала . Под називом „Симитлија – Древна земља кукера“, овај догађај је..