15. августа Бугарска православна црква слави Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника,који је успомена на смрт Богородице и према Јеванђељу, дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.У народу је празник познат и као Велика Госпојина.
Као што јој је некада Архангел Гаврило саопштио да ће родити Сина Божијег, тако ју је он обавестио да ће се на овај дан упокојити. Божја мајка је радосно примила ту вест и пожелела да још једном пре смрти види Свете апостоле. И тада се десило чудо…Сахранили су њено тело у Гетсиманском врту‚ поред гробова њених родитеља и Светог Јосифа Обручника. Према хришћанској цркви, смрт Свете Богородице је корачање из једне димензије у другу, у ону вечног живота.
На дан Успења Пресвете Богородице храмови постају стециште верника који долазе да се помоле пред иконом Богоматери – за здравље и исцељење или пак да измоле од ње дете.
Преко 100 цркава у Бугарској посвећено је Успењу Богородичином. Међу њима је и храм у селу Широка лака, у Родопима.
Према натпису на левој страни од улаза у цркву, она је саграђена само за 38 дана и ноћи. Пре неколико година је отац Иван Марински, свештеник храма, Радио Бугарској испричао занимљиву причу како и зашто је црква тако брзо подигнута. Од њега смо сазнали и многе друге занимљиве ствари о цркви Успења Пресвете Богородице у селу Широка лака, која је саграђена 1834. године. На пример, када је храм освештан, који су иконописци осликали његов иконостас, зашто су врата окована гвожђем итд. Све то можете прочитати ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: Иван Русланов и архива
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..