Кукери су део бугарских маскираних обреда и обичаја које народ изводи како би протерао зле духове за богат род наредне године. Данас, на 1.643 км од Софије, једна бугарска породица покушава да премости непознавање и различитости између бугарске и западноевропске културе, те да заједничкој слици савремене уметности дода балканску ноту, а у те сврхе је створила свој „Кукер Берлин.“
Диљана Величкова и њен супруг Валентин се већ десет година баве организацијом културних догађаја, литерарних читања, концерата и изложби. Прво су то радили у Софији, а после су наставили у Берлину где живе од 2012. године. „Софија је за мене један мали Берлин,“ каже Диљана и признаје да не воли реч носталгија јер је она растужује. Њена породица је пронашла начин да створи своју малу Бугарску у великом Берлину како јој не би фалила домовина. Реч је о новом културном центру који је своја врата отворио у тешкој 2020. години.
„Кукер Берлин“ је осмишљен као одговор пандемији. Када су у марту прошле године на снагу ступиле ригорозније мере ограничења, свака културна организација налик нашој била је суочена са задатком да преосмисли своју дотадашњу делатност и нађе решење како да настави даље. И као што су неки мудри људи рекли - када се једна врата затварају, друга се отварају. Тако смо и ми отворили врата центра „Кукер Берлин,“ рекла је Диљана.
Диљана каже да имају амбицију да га претворе у дом бугарске културе у мултикултуралном Берлину.
„Првобитна идеја је била да представљамо културно и уметничко богатство Бугарске и Балкана уопште јер имамо бројне омиљене уметнике из суседних Бугарској земаља. Циљ нам је био да на савремени начин покажемо балканско стваралаштво и занате како бисмо их приближили и људима који не познају културу тих простора. Занимљиво је то што елементе које сматрамо типичним за бугарску културу често можемо да видимо и у другим културама. Дакле, покушавамо да створимо својеврсну раскрсницу различитих култура,“ каже Диљана.
„Кукер Берлин“ је радио „нормално“ само два месеца – у септембру и октобру, након чега је затворен због пандемије коронавируса. Али та два месеца су била довољна да покажу овом брачном пару да има смисла од тога и ствари које показују привлаче пажњу стране публике. Центар је отворен изложбом под насловом „Етиде Балкана“ Ивана Шишијева која своје посетиоце води на кратко путовање у неколико балканских земаља.
Одржано је и неколико литерарних читања и камерних концерата у романтичном задњем дворишту центра. „Мој апел људима у већим европским градовима и престоницама је: „Улазите у скривена дворишта! Тамо ћете увек пронаћи нешто занимљиво,“ шали се Диљана.
Испоставило се да за већину локалних посетилаца центра ово није први, већ још један у низу сусрета са бугарском културом.
„Наша земља је позната пре свега по својој природи пошто су многи Немци били на бугарском Црноморју и планинама. Наравно, ту су и топлота и гостољубље Бугара. Бугарска заједница у Немачкој је подоста велика и скоро сваки Немац има познаника из Бугарске – колегу на послу или факултету,“ прича млада Бугарка.
„Берлинска сцена је веома престижна и гостопримљива према свему што је ново и другачије,“ истиче Диљана и додаје: „Из тог разлога, наш једини услов за уметнике је двојезичност, посебно када се ради о књижевности. Јер ми не желимо да стварамо тешкоће и мистичност, већ да градимо мостове,“ рекла је Диљана Величкова.
Припремила: Весела Крстева
Извор: интервју Ивана Русланова, Програм „Хоризонт“ БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/Kuker Berlin
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..