Кукери су део бугарских маскираних обреда и обичаја које народ изводи како би протерао зле духове за богат род наредне године. Данас, на 1.643 км од Софије, једна бугарска породица покушава да премости непознавање и различитости између бугарске и западноевропске културе, те да заједничкој слици савремене уметности дода балканску ноту, а у те сврхе је створила свој „Кукер Берлин.“
Диљана Величкова и њен супруг Валентин се већ десет година баве организацијом културних догађаја, литерарних читања, концерата и изложби. Прво су то радили у Софији, а после су наставили у Берлину где живе од 2012. године. „Софија је за мене један мали Берлин,“ каже Диљана и признаје да не воли реч носталгија јер је она растужује. Њена породица је пронашла начин да створи своју малу Бугарску у великом Берлину како јој не би фалила домовина. Реч је о новом културном центру који је своја врата отворио у тешкој 2020. години.
„Кукер Берлин“ је осмишљен као одговор пандемији. Када су у марту прошле године на снагу ступиле ригорозније мере ограничења, свака културна организација налик нашој била је суочена са задатком да преосмисли своју дотадашњу делатност и нађе решење како да настави даље. И као што су неки мудри људи рекли - када се једна врата затварају, друга се отварају. Тако смо и ми отворили врата центра „Кукер Берлин,“ рекла је Диљана.
Диљана каже да имају амбицију да га претворе у дом бугарске културе у мултикултуралном Берлину.
„Првобитна идеја је била да представљамо културно и уметничко богатство Бугарске и Балкана уопште јер имамо бројне омиљене уметнике из суседних Бугарској земаља. Циљ нам је био да на савремени начин покажемо балканско стваралаштво и занате како бисмо их приближили и људима који не познају културу тих простора. Занимљиво је то што елементе које сматрамо типичним за бугарску културу често можемо да видимо и у другим културама. Дакле, покушавамо да створимо својеврсну раскрсницу различитих култура,“ каже Диљана.
„Кукер Берлин“ је радио „нормално“ само два месеца – у септембру и октобру, након чега је затворен због пандемије коронавируса. Али та два месеца су била довољна да покажу овом брачном пару да има смисла од тога и ствари које показују привлаче пажњу стране публике. Центар је отворен изложбом под насловом „Етиде Балкана“ Ивана Шишијева која своје посетиоце води на кратко путовање у неколико балканских земаља.
Одржано је и неколико литерарних читања и камерних концерата у романтичном задњем дворишту центра. „Мој апел људима у већим европским градовима и престоницама је: „Улазите у скривена дворишта! Тамо ћете увек пронаћи нешто занимљиво,“ шали се Диљана.
Испоставило се да за већину локалних посетилаца центра ово није први, већ још један у низу сусрета са бугарском културом.
„Наша земља је позната пре свега по својој природи пошто су многи Немци били на бугарском Црноморју и планинама. Наравно, ту су и топлота и гостољубље Бугара. Бугарска заједница у Немачкој је подоста велика и скоро сваки Немац има познаника из Бугарске – колегу на послу или факултету,“ прича млада Бугарка.
„Берлинска сцена је веома престижна и гостопримљива према свему што је ново и другачије,“ истиче Диљана и додаје: „Из тог разлога, наш једини услов за уметнике је двојезичност, посебно када се ради о књижевности. Јер ми не желимо да стварамо тешкоће и мистичност, већ да градимо мостове,“ рекла је Диљана Величкова.
Припремила: Весела Крстева
Извор: интервју Ивана Русланова, Програм „Хоризонт“ БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/Kuker Berlin
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..