Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Зашто прилив Бугара не може надокнадити пад страних туриста у Сунчевом брегу

Фотографија: sunnybeach.com

У јеку летње сезоне плаже на нашем јужном Црноморју су препуне туриста. Свугде се чује бугарски говор. Учестале су дојаве о непоштовању мере дистанце у условима пандемије коронавируса због окупљања више људи на једном местом. Бугари су се ове године определили претежно за летовање на нашем приморју. Током викенда и у Сунчевом брегу има много туриста.

Многе дестинације су затворене – Шпанија, Малта, Кипар… због чега се и неки туристи опредељују за Бугарску – сматра Пламен Копчев, председник Управног одбора Савеза власника у Сунчевом брегу. По његовим речима, као резултат противепидемијских мера прошлог лета наши сународници су поново открили бугарско Црноморје и били су толико задовољни да се поново враћају и проводе одмор у миру.


Од 23. јула Сунчев брег је ушао у јек сезоне. Нешто изнад 50% хотела у нашим морским летовалиштима је отворено и ради пуном паром. Према Копчеву, сезона Лето 2021. биће боља од прошлогодишње. Поред Бугара који преовлађују, има и гостију из Румуније, Пољске, Мађарске, нешто мање из Немачке, Холандије и Данске. Упркос томе из туристичког сектора нису баш оптимисти и тврде да је прилив туриста привремен и краткотрајан. Ове године је сезона касно почела, а завршиће се рано. „За месец и по дана не можемо да надокнадимо губитке на годишњем нивоу. Многи од мојих колега су подигли банкарске кредите, отплаћује се главница, отплаћује се камата…“ – каже Копчев и наглашава да постоји још један проблем:

„Сунчев брег је пројектован за чартер туризам. Тренутно он пуца по шавовима од аутомобила. Једноставно, ми немамо довољно места за паркирање. А већина клијената долази возилима – реч је о индивидуалним туристима који смештај резервишу преко интернета. Пре пандемије је на аеродром „Сарафово“ у Бургасу недељно слетало по 150 авиона – реч је о чартер летовима са организованим групама туриста. Сада их је недељно 10-12. Без чартер програма Сунчев брег нема будућност“ – категоричан је Пламен Копчев у интервјуу Радио Бугарској.


Овог лета се снажно осећа одсуство организованих група из Велике Британије и других наших традиционалних страних тржишта. То са своје стране утиче и на рад пабова, ресторана, забавних локала итд. И још – као и у другим местима, и у Сунчевом брегу недостаје сезонска радна снага.

„Већ неколико година мањак кадра у сектору представља озбиљан проблем, а сада и због Ковида-19. Након што су кренуле приче о новом, 4. локдауну, људи траже посао у другим сферама и одбијају запошљавање у туристичком сектору. Јер у туризму већ ништа није сигурно – играмо се отварања и затварања. А људи имају породице, траже сигурност, предвидивост“ – каже Копчев.

Он и његове колеге се надају да до краја ове сезоне неће бити новог затварања и да ће бар мало успети да надокнаде губитке. „Само да нас оставе да радимо у миру, ништа нам друго не треба!“ – рекао је у закључку Пламен Копчев.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: sunnybeach.com, БГНЕС, Facebook /Visit Sunny Beach



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10