6. августа Бугарска православна црква обележава Преображење Господње – празник који је установљен у знак сећања на преображење Исуса Христа пред својим ученицима Петром, Јованом и Јаковом. Према јеванђелским сведочанствима, Исус Христ је са собом повео тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, у галилејску гору Тавор. И док се молио Богу лице Спаситеља се изменило – „…лице Му је засјало као сунце, а хаљине Му постале беле као светлост.“

За Преображење Господње везана су многа веровања. На пример, да се на тај дан не једу купине и грожђе, да домаћице не смеју прати. У народу се веровало да се уочи празника на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Нада за светлоносно преображење држала је будним људе у ноћи пред празник. У неким местима су мајке терале децу да гледају у звездано небо да не би пропустила тренутак отварања „Божјих врата“ и да се помоле за здравље и благостање.  У народним схватањима је Преображење Господње празник који се сматра границом између лета и јесени.  Без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, народ је веровао да се на Преображење Господње дан  "прелама", окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дани постају краћи, ласте се припремају за јесењу сеобу. 

Саставила и уредила: Албена Џермнова