У многим местима Бугарске постоје и обележавају се сеоски празници и сабори који се често поклапају са неким значајним црквеним празником и тако људима који су одавно напустили село служе као оријентир, јер они теже да се бар једном у години, управо на тај празник, врате у свој завичај.   

Жеља за очувањем корена и традиција је повод да се сваке године у селу Бела река, у околини Пловдива, организује сабор. Тај локални празник се увек одржава на сеоском тргу, уз учешће локалних фолклорних група и гостујућих певача и играча, који радо овде долазе да би широкој публици представили своју уметност. Село Бела река има 500-600 становника. Од 1989. гофине при читалишту постоји певачка група. „У почетку нас је било неколико певачица. Окупљале смо се у библиотеци. Сада нас је 15 и већ имамо свој клуб“ – прича Светлана Велчева, председник читалишта  „Христо Смирненски – 1929“ и наставља:

„И дан данас тамо одржавамо пробе – 1-2 пута недељно. На самом почетку нисмо имале музичког руководиоца те смо песме изводиле акапелно. Саме смо тражиле и училе песме које се изводе у два и три гласа. Другим речима, определиле смо се за обрађени фолклор. Током година наступале смо широм Бугарске. У нашем селу имамо много празника. Ми смо домаћини и позивамо пуно гостију. Још од наших бака знамо да се празник нашег села одржавао на светом извору ван села. Тамо се налази и параклис Светог Илије који је наш заштитник. Сада је празник да тако кажем модернизовам па се окупљамо у нерадном дану на тргу села. По традицији сваке године позивамо неколико састава, трудимо се да створимо лепо расположење, да наше село постане привлачније и живије.”

У селу Бела река одскора живи и председник Фондације „Чувар традиције – Чувари“ Пењо Иванов-Vasko. Тамо се он осећа као мештанин и веома активно учествује у свим догађајима који се у селу организују.  По његовим речима, ту празник није само једном у години што са своје стране пружа могућност да дође више аматерских група, певача и певачица, мајстора занатлија из различитих крајева земље. Како се праве опанци и плетене корпе, како се народна ношња украшава перлицама и још доста тога могли су да виде гости у празничним данима.  

„Мени је важно да чувамо традиције, да их препорађамо, да учимо старе занате. Тако је и настала идеја да позовемо пријатеље из земље да дођу и представе своје традиције, занате, обичаје, ручне радове. То је овдашњим људима и гостима шанса да виде ствари које у свакодневном животу не би могли видети. А пошто девиза наше организације гласи: „Сваки Бугарин чувар је традиција“ наша дужност је да их чешће подсећамо да је смисао у томе да себе очувамо као људе и као народ са врлинама.”

Пењо Иванов је своје напоре усмерио на стварање центра „Чувар традиција“ у селу Бела река у којем би људи свих старосних граница имали прилику да уче занате. „Важно је да дамо свој допринос спречавању одумирања старих заната. Морамо помоћи да они и даље живе – као људско искуство, као знање”, рекао је у интервјуу Радио Бугарској Пењо Иванов.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook / Byala Reka и лична архива