Село Бели Осам код Тројана, средишња Бугарска, привлачи туристе својом лепом нетакнутом природом, старим занатима и укусним локалним јелима. Али ретко ко зна да је ушушкано у недрима Старе планине село повезано са једном великом трагедијом која је уздрмала свет почетком 20. века.
„Откријте Нови свет”, „Крените у Америку – колевку благодети”! Плакати са овим апелима залепљени по многим насељима у Тројанском крају променили су у 1912. години судбине многих Бугара. У дугом реду испред канцеларије путничке агенције у Тројану стајао је и 16-годишњи Каљо Ненов. У рукама је држао торбицу са 30 златника – толико је коштао пут до Америке која је била његов највећи сан.
Трагична прича о луксузном путничком броду који је на свом првом прекоокеанском путовању пре више од 100 година ударио у ледени брег и потонуо до сада је много пута испричана. Више од 1.500 путника и чланова посаде тада је изгубило живот. Према подацима компаније „Лојд,“ у бродолому је погинуло 38 путника из Бугарске. Претпоставља се да је 15-ак Бугара преживело потонуће брода и већина њих је заувек остала у Америци. Али то се не односи на јунака наше приче – Каља Ненова. Шта се догодило са њим, како је преживео и зашто је његова родна кућа данас претворена у етнографски комплекс који крије богату музејску збирку која привлачи туристе у овај крај земље, можете да сазнате из архивског прилога „Бугарски траг у трагедији „Титаника“.
Саставила: Весела Крстева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..