Васил Левски, човек који је пропутовао уздуж и попреко Бугарску како би основао револуционарне комитете и припремио Отаџбину за слободу, замишљао је Бугарску као „свету и чисту републику.“
18. јула 2021. године навршавају се 184 године од рођења Васила Иванова Кунчева – Левског. Ове године ћемо на списак места која подсећају на дело и живот револуционара додати и село Ветрино, на североистоку земље. Вечерас ће житељи и гости општине Ветрино имати прилику да присуствују свечаном освећењу бисте Васила Левског и да положе венце на споменик у знак захвалности.
Дан на који је рођен Васил Левски се у његовом родном граду Карлову традиционално обележава свечаностима и пригодним активностима. Ове године се у граду одржава 30. Народни сабор посвећен 184. годишњици од рођења Апостола слободе и празнику града. Празнични дан ће почети Светом литургијом у храму Светог Николаја и ритуалним истицањем застава Бугарске и града Карлова. Биће организован и дочек учесника Националног туристичког похода „Стопама Васила Левског.“
Увече ће бити приређен свечани ватромет.
Завети Левског живе у срцу сваког родољупца. Али посветити се Отаџбини на начин на који је то урадио Левски – самопожртвовано, безусловно и доследно, као да је немогуће видети данас, у савременом свету којим владају материјална искушења и борба за власт.
Пре неког времена представили смо вам једног анонимног уметника за кога је Левски далеко више од националног хероја.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..