Село Блгарево, општина Каварна, познато је пре свега као туристичка дестинација на бугарском северном Црноморју. Село се налази у непосредној близини резервата природе Калијакра и резервата природе Болата који је уврштен на светску листу најлепших залива у свету.
Дакле, нема ничег чудног у томе што се људи у том крају углавном баве туризмом. Али мало ко зна да у том селу живи велика заједница Гагауза.
Ко су Гагаузи?
Гагаузи су хришћани који су измакли исламизацији, али се зато у свакодневном животу служе турским језиком. Гагауза има свуда у Бугарској, али их је највише у селима у Добруџи, а престоница Гагауза у Бугарској је село Блгарево. О тој етнографској групи се зна релативно мало у нашој земљи. Једна од најраспрострањенијих теза је да су Гагаузи непосредни потомци Протобугара. Није случајно што људи овде себе називају старим Бугарима (на гагауском – ески Булгар). Према једној теорији, они су у време Османског царства били стављени пред тежак избор:
„Када су их Османлије прогањале, Гагаузи су пред собом имали две могућности: прва је била да се одрекну своје вере, а друга – језика. Они су одлучили да приме турски језик, али су сачували православну веру. Верујемо у Бога, људи овде су веома побожни. У селу имамо две цркве – једна је у самом центру места и посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, а друга – црква Светог Петра и Павла, важи за грчку цркву,“ прича Маја Чалакова, секретар читалишта „Народни будитељ – 1940“ у селу Блгарево.
О гагауском језику
У селу Блгарево живи око 1.200 људи, али не изјашњавају се сви као Гагаузи. Код куће старије особе и даље међусобно разговарају на језику својих предака, али нит прошлости полако нестаје:
„Ми говоримо и разумемо турски језик, али наш турски није чист, зато га ми зовемо гагауским. Многи људи, пре свега млади, не знају га више,“ каже Маја Чалакова и наставља: „У прошлости су нас Турци звали ђаурима пошто смо одбили да пређемо на ислам. Некада се село звало Ђаур Сујутчук, јер је у овом месту било много врба – сујут на гагауском значи врба.“
Група мушкараца седи на клупама испред зграде општине. На питање да ли су Гагаузи, одговорили су: „У селу нису сви Гагаузи. Ја сам, рецимо, Гагауз. Код куће се говори турски, гагауски! Сигурно се питате која је разлика између турског и гагауског језика? Кажу да је разлика између турског и гагауског незнатна, као опна лука,“ каже Димитар Илијев у шали и додаје: „Гагаузи су иначе гостољубиви, добродушни људи. Није истина да стално имају нож код себе, бар ја нисам тако нешто приметио,“ рекао је чика Димитар.
У згради читалишта у Блгареву налази се скромна етнографска збирка која укључује аутентичне предмете из свакодневног живота Гагауза – дрвени троножни сточић, разбој, вретено, старе ношње, дрвена љуљашка, пожутеле фотографије и др.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Венета Николова
Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..
Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..