Село Блгарево, општина Каварна, познато је пре свега као туристичка дестинација на бугарском северном Црноморју. Село се налази у непосредној близини резервата природе Калијакра и резервата природе Болата који је уврштен на светску листу најлепших залива у свету.
Дакле, нема ничег чудног у томе што се људи у том крају углавном баве туризмом. Али мало ко зна да у том селу живи велика заједница Гагауза.
Ко су Гагаузи?
Гагаузи су хришћани који су измакли исламизацији, али се зато у свакодневном животу служе турским језиком. Гагауза има свуда у Бугарској, али их је највише у селима у Добруџи, а престоница Гагауза у Бугарској је село Блгарево. О тој етнографској групи се зна релативно мало у нашој земљи. Једна од најраспрострањенијих теза је да су Гагаузи непосредни потомци Протобугара. Није случајно што људи овде себе називају старим Бугарима (на гагауском – ески Булгар). Према једној теорији, они су у време Османског царства били стављени пред тежак избор:
„Када су их Османлије прогањале, Гагаузи су пред собом имали две могућности: прва је била да се одрекну своје вере, а друга – језика. Они су одлучили да приме турски језик, али су сачували православну веру. Верујемо у Бога, људи овде су веома побожни. У селу имамо две цркве – једна је у самом центру места и посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, а друга – црква Светог Петра и Павла, важи за грчку цркву,“ прича Маја Чалакова, секретар читалишта „Народни будитељ – 1940“ у селу Блгарево.
О гагауском језику
У селу Блгарево живи око 1.200 људи, али не изјашњавају се сви као Гагаузи. Код куће старије особе и даље међусобно разговарају на језику својих предака, али нит прошлости полако нестаје:
„Ми говоримо и разумемо турски језик, али наш турски није чист, зато га ми зовемо гагауским. Многи људи, пре свега млади, не знају га више,“ каже Маја Чалакова и наставља: „У прошлости су нас Турци звали ђаурима пошто смо одбили да пређемо на ислам. Некада се село звало Ђаур Сујутчук, јер је у овом месту било много врба – сујут на гагауском значи врба.“
Група мушкараца седи на клупама испред зграде општине. На питање да ли су Гагаузи, одговорили су: „У селу нису сви Гагаузи. Ја сам, рецимо, Гагауз. Код куће се говори турски, гагауски! Сигурно се питате која је разлика између турског и гагауског језика? Кажу да је разлика између турског и гагауског незнатна, као опна лука,“ каже Димитар Илијев у шали и додаје: „Гагаузи су иначе гостољубиви, добродушни људи. Није истина да стално имају нож код себе, бар ја нисам тако нешто приметио,“ рекао је чика Димитар.
У згради читалишта у Блгареву налази се скромна етнографска збирка која укључује аутентичне предмете из свакодневног живота Гагауза – дрвени троножни сточић, разбој, вретено, старе ношње, дрвена љуљашка, пожутеле фотографије и др.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Венета Николова
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..