Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Код Гагауза у селу Блгарево

Фотографија: Венета Николова

Село Блгарево, општина Каварна, познато је пре свега као туристичка дестинација на бугарском северном Црноморју. Село се налази у непосредној близини резервата природе Калијакра и резервата природе Болата који је уврштен на светску листу најлепших залива у свету. 


Дакле, нема ничег чудног у томе што се људи у том крају углавном баве туризмом. Али мало ко зна да у том селу живи велика заједница Гагауза.

Ко су Гагаузи?

Гагаузи су хришћани који су измакли исламизацији, али се зато у свакодневном животу служе турским језиком. Гагауза има свуда у Бугарској, али их је највише у селима у Добруџи, а престоница Гагауза у Бугарској је село Блгарево. О тој етнографској групи се зна релативно мало у нашој земљи. Једна од најраспрострањенијих теза је да су Гагаузи непосредни потомци Протобугара. Није случајно што људи овде себе називају старим Бугарима (на гагауском – ески Булгар). Према једној теорији, они су у време Османског царства били стављени пред тежак избор:

„Када су их Османлије прогањале, Гагаузи су пред собом имали две могућности: прва је била да се одрекну своје вере, а друга – језика. Они су одлучили да приме турски језик, али су сачували православну веру. Верујемо у Бога, људи овде су веома побожни. У селу имамо две цркве – једна је у самом центру места и посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, а друга – црква Светог Петра и Павла, важи за грчку цркву,“ прича Маја Чалакова, секретар читалишта „Народни будитељ – 1940“ у селу Блгарево.

Црква Светог Арханђела Михаила
О гагауском језику

У селу Блгарево живи око 1.200 људи, али не изјашњавају се сви као Гагаузи. Код куће старије особе и даље међусобно разговарају на језику својих предака, али нит прошлости полако нестаје:

Маја Чалакова
„Ми говоримо и разумемо турски језик, али наш турски није чист, зато га ми зовемо гагауским. Многи људи, пре свега млади, не знају га више,“ каже Маја Чалакова и наставља: „У прошлости су нас Турци звали ђаурима пошто смо одбили да пређемо на ислам. Некада се село звало Ђаур Сујутчук, јер је у овом месту било много врба – сујут на гагауском значи врба.“

Група мушкараца седи на клупама испред зграде општине. На питање да ли су Гагаузи, одговорили су: „У селу нису сви Гагаузи. Ја сам, рецимо, Гагауз. Код куће се говори турски, гагауски! Сигурно се питате која је разлика између турског и гагауског језика? Кажу да је разлика између турског и гагауског незнатна, као опна лука,“ каже Димитар Илијев у шали и додаје: „Гагаузи су иначе гостољубиви, добродушни људи. Није истина да стално имају нож код себе, бар ја нисам тако нешто приметио,“ рекао је чика Димитар.

Етнографска збирка у згради читалишта у Блгареву
У згради читалишта у Блгареву налази се скромна етнографска збирка која укључује аутентичне предмете из свакодневног живота Гагауза – дрвени троножни сточић, разбој, вретено, старе ношње, дрвена љуљашка, пожутеле фотографије и др.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..

објављено 16.9.24. 12.05

Навршило се 100 година од освећења Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског

Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..

објављено 12.9.24. 11.44

БПЦ данас одаје почаст светима Јоакиму и Ани

После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..

објављено 9.9.24. 10.35