Мало је Бугара који су чули за Пенча Семова, али о ономе што је он створио и данас се прича у његовом родном крају. Семов је пример издашности и родољубља – особина типичних за богате Бугаре после ослобођења земље од османске владавине који нису жалили снаге и новац за народ и земљу.
Рођен 1873. године у селу Цвјатковци, у околини Габрова, предузетник није стекао образовање на страним универзитетима. Његов знатижељан ум, тежња да из свега црпи знања и храброст да „оживи“ сваку блиставу идеју, претворили су га у успешног индустријалца, кога су новинари прозвали „бугарским Рокфелером“.
Девиза Пенча Семова је била „Љубав, рад и истрајност“. Он је бринуо о својим службеницима и радницима као о члановима своје породице. Градио им је куће, плаћао обуку њихове деце… Због тога га упоређују са Хенријем Фордом.
„Био је паметан, стрпљив, упоран и храбар. Имао је и снажну вољу”, рекао је о њему Тодор Бурмов – бивши председник бугарске владе.
Више о истакнутом предузетнику који је за своје раднике саградио и старачки дом можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..