Пролеће 2021. године било је хладно и влажно, а лето је ове године мало закаснило, али су већ почеле тропске врућине и обилне падавине. И ако је то за нас људе била нека аномалија, пчелама је тај период пружио златну шансу пошто је повећао лучење нектара код медоносног биља. Количина меда добијена приликом прве испаше пчела ове године је веома добра, рекао је Ростислав Рашев, председник Друштва пчелара „Липа.“ Прогнозе су добре, а произвођачи су оптимистични у вези са овогодишњим приносом меда и његовом реализацијом на тржишту:
„Порасла је цена меда на велико. Ове године је откупна цена багремовог меда већа за 30%. Озбиљан раст бележи и цена меда од уљане репице,“ каже Ростислав Рашев који има пчелињак са 400 кошница. „Већина нас продаје на велико и мало, али за сада не можемо да повећамо цену у малопродаји за 30%. Свесни смо тога да наши купци нису са дубоким џеповима, али ће упркос томе и малопродајна цена порасти за око 0,50 евро центи.“
Након пролећне багремове испаше пчела, сад ова вредна створења прикупљају нектар са биљака и сунцокрета, објашњава Костадин Атанасов за кога је пчеларство страст, али, пре би се рекло, као хоби. Он има пчелињак са 20-ак кошница крај Јабланице, у старопланинском делу Бугарске, на надморској висини од око 750 м. Каже да је прошла година била катастрофална за пчеларе чији је принос меда био тек 4-5 кг по кошници, с обзиром да се у просеку добија и до 25 кг. 2021. за разлику од 2020. обећава да буде великодушна према пчелама и пчеларима.
„Срећом, код мене смртности током зимских месеци готово да није било – око 5%, док је код неких колега смртност пчелињих заједница достигла 70-80%. Већина сматра да је то последица пре свега једне паразитске болести – вароатозе. Ради се о врсти крпеља који напада пчелиње легло и одрасле пчеле. Други су мишљења да на понашање пчела негативно утичу и пестициди које користе већи произвођачи житарица, али у мом крају је производња житарица, срећом, слабо распрострањена.“
„Упркос томе изазова у пчеларству има на претек, наставља Атанасов и као пример наводи ројење пчела које се појавило овог пролећа:
„Нико не зна зашто је ове године ројење толико драстично, а то ће свакако утицати на принос. Ројење представља дељење друштва, односно природан процес миграције из кошнице. Реч је о непожељној појави у пчеларству јер се губи стара матица. После ројења кошница ослаби и пчелар трпи велике губитке.“
Костадин се пчеларством бави три године и са великом радозналошћу прати све што се дешава у том сектору, много учи од искуснијих пчелара.
„Пчеларство служи да побегнеш од реалности. Улазиш у један потпуно другачији свет где је све строго организовано. Пчеле су изузетно интелигентна створења и тек нам предстоји да научимо нове ствари о њиховој делатности и животу,“ рекао је Костадин.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Костадин Атанасов
Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..
Према најновијим подацима европске статистичке агенције Евростат, трошкови рада у Европској унији током 2024. године у просеку су износили 33,5 евра по сату, док је у земљама еврозоне тај просек износио 37,3 евра по сату. Бугарска је имала најниже..
Прве цеви за изградњу вертикалног гасног коридора, који ће омогућити транспорт гаса од југа ка северу, већ су испоручене у Бургас, саопштило је Министарство енергетике. Овај пројекат је иницијатива гасних транспортних оператера из Бугарске,..