Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Олга Борисова: Дивим се стваралачком генију бугарског народа

Један од златних гласова бугарске народне музике данас слави две годишњице

Фотографиjа: Facebook/GlasoveNaTradiziata

„Захваљујем Богу на овом великом поклону – 60 година на сцени и 80 у животу, каже с узбуђењем певачица Олга Борисова. – Срећна сам што током целог свог живота певам незаборавне, емотивне песме. Прво у Ансамблу народних песама и игара БНР, затим – у „Мистерији бугарских гласова“. Постала сам члан Ансамбла БНР 1960. године, заједно са другим певачима. Веома смо брзо схватили да смо обдарени гласом али фале нам вештина и искуство. Управо тамо, на БНР, ми смо постали певачи. Није случајно што и данас кажем да је БНР мој други дом. Више од половине мог свесног живота прошло је у згради Радија коју ја толико волим, волим и људе који у њој раде.“

Олга Борисова је рођена у Ћустендилском крају, у Западној Бугарској. Данас, 28. јуна, на њен рођендан у Ћустендилу су јој читалиште „Братство“, њене колеге, пријатељи и поштоваоци организовали празник.

„Рођена сам у селу Жиленци, 4 км од Ћустендила. Наше куће више нема, остали су само мени блиски људи. Истина је то да завичај греје срце. Не бих да се хвалим, али ме у Ћустендилу много воле као певачицу, познају ме сви. У концерту ће учествовати наши познати певачи и инструменталисти, водитељ је певач Данијел Спасов. Очекујем, у ствари знам да ће бити лепо.“

Као члан „Мистерије бугарских гласова“ и других камерних састава Олга Борисова је певала у десетинама земаља на четири континента. Захвална је што је имала прилику да упозна дивне људе и да са њима подели своју љубав према песми. Она се с узбуђењем сећа незаборавних тренутака са концерата „Мистерије“ у доба када је цео свет причао о бугарском фолклору:

„Испричаћу вам о једном концерту у Њујорку, у великој сали Кенеди центра. Била је препуна, седећа места нису била довољна за све који су желели да нас чују и виде. При крају концерта и они који су седели устали су и свих преко 5.000 људи је узвикивало и аплаудирало хору. Тада сам се први пут расплакала на сцени. Била сам бескрајно поносна што сам Бугарка. Чланови „Мистерије бугарских гласова“ биле су истакнуте певачице – Јанка Рупкина, Надежда Хвојнева, Калинка Влчева, Павлина Горчева… Не бих сада да набрајам све. Људи у свету су се дивили нашим гласовима и нашем певању без микрофона. Својим снажним гласовима ми смо одувале публику. Нису нас пуштали да сиђемо са сцене. Заслуга за успех бугарске народне песме у свету припада и сјајним композиторима у области обраде и ауторске песме у фолклорном стилу. Међу њима су Филип Кутев, Кирил Стефанов, Коста Колев и млађи – Красимир Кјуркчијски, Стефан Драгостинов и др. Некада није било уобичајено да певачице стварају песме, али су неке то радиле. Међу њима сам и ја. Скроз ауторска песма је рецимо „Мајстор Манол“, коју сам снимила за БНР, а касније ју је Николај Кауфман прерадио за „Мистерију бугарских гласова“ под именом „Зазидана невеста“.“

Последњих година певачица је често у саставу жирија различитих музичких такмичења у Бугарској.

„Немате појма колико је талентованих младих људи код нас. Заједно са неколико певачица из „Мистерије бугарских гласова“, Данијелом Спасовим, Миленом Ивановим, основали смо фондацију „Гласови традиције“ вођени жељом да своје искуство пренесемо младима. Тек сада схватам каква је то срећа током целог живота певати бугарске народне песме. Захвална сам и дивим се стваралачком генију бугарског народа“, рекла је Олга Борисова.

Превела: Албена Џерманова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45