Италија, романтична и лепа… Тако ће ову земљу представити оперска певачица Сребрина Минева и пијанисткиња Ермила Швајцер на свом концерту 29. јуна у Музеју Бориса Христова у Софији. А да им нешто не би промакло, у помоћ прискаче глумац Рашко Младенов који ће „Лепу Италију“ представити речима, преко превода арија и песама.
За свој камерни наступ у оквиру XVII издања Фестивала уметности „Борис Христов” две даме су изабрале дела Белинија, Масканија, Тостија и Ферарија.
„Потрудиле смо се да изаберемо дела која су лепа и елегантна – каже сопран Сребрина Минева. – Већи део њих се код нас ретко изводи и мислим да ће се допасти публици. Међу тим делима су на пример четири песме из циклуса „Rispetti“ Ермана Волфа Ферарија – предивне, описне и емотивне. Преко песама Франческа Паола Тостија ћемо се подсетити оперске земље Италије, јер оне у себи носе ту стилистику.”
Сребрина Минева и Ермила Швајцер се нису случајно определиле за италијански програм. Сребрина је дипломирала на магистарским студијама оперског певања код Мауриција Торелија, директора Националног института „Франческо Паоло Тости” у Ортони, а Ермила је радила као клавирски педагог и корепетитор у Опери у Цириху и Фондацији за младе оперске певаче чувене Елизабет Шварцкопф.
Сребрина и Ермила су се састале на департману за музику Новог бугарског универзитета у бугарској престоници као студент и професор и ускоро после тога почела је њихова сарадња на пољу камерног музицирања. Тренутно је Сребрина Минева члан мешовитог хора БНР и понекад наступа као његова солисткиња. Ермила Швајцер свира на вокалним концертима и предаје студентима на Националној музичкој академији и Новом бугарском универзитету.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook /Сребрина Минева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Валерија Стојанова је тренутно ученица Националне музичке школе у Софији, али упркос својим младим годинама већ је стекла драгоцено сценско искуство,..