Обавезно машинско гласање је највећа новина на предстојећим парламентарним изборима 11. јула. Ово правило није обавезно једино за бирачка места са мање од 300 бирача, за гласање у мобилним кутијама, за гласање у здравственим установама, социјалним домовима, притворима и установама за издржавање казне затвора, као и на пловним објектима под бугарском заставом. Централна изборна комисија (ЦИК) је утврдила да се машинско гласање може одржати на 9.401 бирачком месту од укупно њих 12 хиљада у 31 Рејонској изборној комисији. То је за 3 више од претходних избора у априлу. С тим у вези биће купљено додатних 1.637 машина. Тренутно Бугарска има 9.600 машина за гласање. Међутим, још увек није јасан тачан број машина које ће бити обезбеђене за гласање Бугара у иностранству. Не остаје много времена за организацију логистике и то изазива забринутост.
Наши сународници ван граница земље су инсистирали на отварању већег броја бирачких места како би се на дан избора избегло окупљање више људи на једном биралишту и та се њихова жеља испунила. Према подацима Министарства спољних послова, у јеку сезоне одмора Бугари ће моћи да гласају у 68 држава, где ће бити отворена 784 бирачка места, што је за 70% више у односу на редовне изборе 4. априла. „Најважније питање је да ли ће Бугари гласати у мирној атмосфери. Забрињава нас чињеница да су избори у летњој сезони и ми смо веома тешко успели да формирамо наше екипе. Из тог разлога могуће је да и гласање буде другачије“, навела је у интервјуу БНР Емилија Михајлова из Нирнберга, Немачка.
Да ли је гласање у иностранству скупље од оног у Бугарској?
Упоређење са парламентарним изборима 2014. године показује раст трошкова и већу разлику између трошкова код нас и у иностранству. „Калкулације Привремених друштвених савета Бугара у иностранству и Мреже бугарских волонтера за изборе у иностранству показују да је у априлу ове година за једног бирача у Бугарској потрошено скоро 20 лева, док је тај износ у иностранству 15 лева. Највећа ставка трошкова била је она за службена путовања службених лица за гласање на изборима у иностранству, сведоче расположиви подаци.
„На последњим изборима, с обзиром на пандемију, на службени пут у вези са изборима је било послато двоструко мање службеника Министарства спољних послова – само 160, код 388 за изборе 2014. Трошкови службеног пута једног службеника у априлу су износили у просеку 4.500 лева. То је више од свих осталих трошкова за отварање бирачких места као што су трошкови за најамнину, потрошни материјал, дезинфектанте, накнаду чланова бирачких одбора.“
Ангажовање локалних људи није створило проблеме, категоричан је Димитар Иванов, па ипак није прошло без неких изазова:
„У многим местима наши сународници су први пут организовали изборе. Било је потребно да одједном преузму сву одговорност, пошто није било ниједног представника државе. Они су били држава – сви до једног! – у буквалном смислу. На тај начин омогућујемо одржавање избора, а осим тога они мање коштају“, подвлачи Димитар Иванов из Швајцарске – волонтер за изборе који има 15-годишње искуство.
Он истиче још два разлога за ниже трошкове избора у иностранству:
„У иностранству није потребно обезбеђење изборних просторија и изборног материјала 24 сата, није потребно ни обезбеђење за транспорт изборног материјала. Док се у Бугарској за то ангажује наоружано обезбеђење и то за 12 хиљада бирачких места – можете само замислити који су то трошкови! У исто време у иностранству на једном бирачком месту гласа знатно више бирача.“
До избора за 46. сазив Народног собрања остаје мање од 20 дана. Према портпаролу ЦИК Росици Матевој, предизборна кампања се одвија толерантно. Изборе ће посматрати 36 посматрача Парламентарне скупштине Савета Европе. Број посматрача које је ЦИК одобрила је већи од оног на изборима у априлу.
Саставила: Елена Каркаланова
Извор: Репортажа Елене Цаневе, дописнице БНР у Чикагу
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Ани Петрова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..