Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дигитални архив ће чувати наше индустријско наслеђе

Призор из Ћустендила, 1927. г. / Фотографија: Регионални историјски музеј Ћустендил

Фабрике, железничка постројења, мостови и кланице који су неми сведоци бурног развоја индустрије у првим деценијама 20. века данас се руше и пропадају препуштени сами себи. Екипа историчара се, како би сачувала успомену на ове вредне архитектонске објекте, прионула на посао у жељи да направи дигитални архив и мобилну апликацију о индустријском наслеђу на нашим просторима.

Некадашње индустријске грађевине могле би да након реконструкције добију нови живот – њихове лепе фасаде ће причати своје приче, а функционалност ће им помоћи да постану привремени дом за особе модерних занимања, за уметнике или, пак, да испуњавају неку нову друштвену функцију. Индустријско наслеђе има велики потенцијал за адаптацију и социјализацију, убеђен је гл. асистент Ивајло Начев с Института за балканистику БАН, који је главни иницијатор пројекта израде дигиталног архива.

Ивајло Начев
„Индустријско наслеђе, слично другим врстама наслеђа, уско је повезано са историјом и памћењем града, али је за разлику од осталих потпуно запостављено. Навикли смо да велику пажњу поклањамо црквама, манастирима, градској архитектури с краја 19. и почетка 20. века. Све остало није привлачно. Чак и статус споменика културе није довољан да сачува многе индустријске објекте.“

Такав је случај са некадашњом фабриком шећера у Софији која се буквално распада и судбина јој виси о концу.

Шећерна фабрика у Софији, 1917. г. / Фотографија: Фабрике и личности
„По тој шећерани названо је и насеље у којој се она налази, што потврђује чињеницу да такви и слични објекти нису постојали сами за себе, они су мењали људске животе,“ објашњава Ивајло Начев. „Она је допринела развоју демографије – више хиљада људи преселило се у тај крај пошто им је фабрика обезбедила радна места. Због ње је унапређена постојећа инфраструктура – преусмерена је пруга. Из тог разлога, једна од ствари које покушавамо да направимо, јесте да документима укажемо на значај фабрике шећера на шире окружење и функционисање града као једног организма.“

Шећерна фабрика у Софији данас / Фотографија: архива
Према историчару, свака зграда треба да буде идентификована и размотрена сама за себе како би била на правилан начин сачувана а касније и прилагођена, у складу с њеним карактеристикама, потребама модерног света.

„Не знамо пуно тога о индустријском наслеђу и историји појединих фабрика и објеката,“ додаје Ивајло Начев. „Узмимо, рецимо, Национални музеј „Земља и људи“ у Софији који је, према неким изворима, смештен у индустријској згради с краја 19. века, што је слабо вероватно с обзиром на грађевинску технику и начин на који је град изграђен. И заиста, када сам се мало више позабавио тиме, испоставило се да је корпус данашњег музеја изграђен 20-их година минулог века. Дакле, чак и у подацима о објектима који су проглашени споменицима културе постоје рупе или пропусти. А шта рећи о мање познатим индустријским зградама.“

У Фабрици чоколаде и шећерних производа Велизара Пеева, пре 1943. г. / Фотографија: ДА Архиви
Један од начина за веродостојно читање индустријског наслеђа је стварање мобилне апликације – за почетак, само о индустријским зградама у престоници. Помоћу ње ће сви заинтересовани имати прилику да виде старе грађевине у њиховом аутентичном изгледу из периода када су коришћене у својој основној намени.

„Надам се да ће сличне делатности бити коришћене и у едукативне сврхе како бисмо скренули пажњу на неке светле примере,“ рекао је историчар.

Пивара браће Прошек у Софији, 1912. г. / Фотографија: ДА Архиви
Индустријски објекти често су повезани са иновативним за своје време предузетницима који би могли да послуже као инспирација савременим предузетницима.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: Програм „Христо Ботев“ БНР – интервју Тање Димове

Превела: Ајтјан Делихјусеинова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто Свеправославни сабор треба да се одржи у Софији

Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..

објављено 30.9.24. 11.10
Тим проф. Људмила Вагалинског открио је 20. септембра статуу у античком граду Хераклеја Синтика, а три дана касније и главу скулптуре.

У античком граду Хераклеја Синтика откривен подни мозаик и глава римске статуе

Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..

објављено 23.9.24. 16.51

Конгрес о римским дунавским провинцијама окупиће у Бугарској 85 археолога из целе Европе

Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..

објављено 23.9.24. 07.15