Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Формирање функционалне владе после избора – све вероватнија хипотеза

Фотографија: Ани Петрова

У поноћ је истекао рок за пријаву странака за ванредне парламентарне изборе 11. јула. За учешће на изборима пријавило се 18 политичких партија и 9 коалиција. Које су претпоставке за састављање функционалне владе после избора – питање чији одговор занима све и на које ће покушати да одговоре социолог Прван Симеонов и новинар Илхан Андај. Бугарска ће добити нову владу, сматрају Симеонов и Андај, а то ће се догодити пре свега захваљујући инкриминишућим информацијама о досадашњем политичко-економском моделу у земљи, које су САД ових дана објавиле, и изменама Изборног законика које је 45. сазив Народног собрања усвојио. Укидање ограничења броја бирачких места у иностранству ће вероватно ићи на руку Покрету за права и слободе, али то му не гарантује изборни успех јер је део бирача разочаран у ту политичку странку и не зна се хоће ли је поново подржати. 

„Већина оних који су гласали за ДОСТ (Демократе за одговорност, слободу и толеранцију), коју су 2016. године основали одметници из Покрета за права и слободе, тешко би се поново окренула Покрету за права и слободе. Добар део њих слепо верује у Ердогана и осећа се мало издано, али имамо читавих месец дана током којег ће им лепо објаснити шта ће добити од тога,“ рекао је новинар Илхан Андај, власник једног од информативних портала у земљи, поводом сусрета лидера Покрета за права и слободе Мустафе Карадајија са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Сем могућности да Покрет за права и слободе оствари боље резултате на предстојећим изборима, 45. сазив Народног собрања је раскрчио пут тзв. партијама протеста, које су, поред тога што су искористиле измене Изборног законика, зграбиле прилику да наставе предизборну кампању на пленарним седницама и седницама парламентарних одбора, убеђен је социолог из Агенције „Галуп“ Прван Симеонов. У вези с ударцем који су САД нанеле Дељану Пеевском као битном актеру на политичкој сцени Бугарске, Симеонов је рекао: 

„Није искључено да случај Пеевски негативно утиче на ГЕРБ, јер порука коју САД шаљу бирачима гласи: досадашња власт је обрала бостан и скупо ће то платити. Наравно, ГЕРБ чува вечити адут у рукаву – слободно може рећи да већ истражује Васила Бошкова и Александра Манолева којима су САД недавно увеле санкције.“

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервју Људмиле Железовe, Силвије Великове

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посланици поново бирају председника Народног собрања

После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..

објављено 22.11.24. 08.05

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45