Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Формирање функционалне владе после избора – све вероватнија хипотеза

Фотографија: Ани Петрова

У поноћ је истекао рок за пријаву странака за ванредне парламентарне изборе 11. јула. За учешће на изборима пријавило се 18 политичких партија и 9 коалиција. Које су претпоставке за састављање функционалне владе после избора – питање чији одговор занима све и на које ће покушати да одговоре социолог Прван Симеонов и новинар Илхан Андај. Бугарска ће добити нову владу, сматрају Симеонов и Андај, а то ће се догодити пре свега захваљујући инкриминишућим информацијама о досадашњем политичко-економском моделу у земљи, које су САД ових дана објавиле, и изменама Изборног законика које је 45. сазив Народног собрања усвојио. Укидање ограничења броја бирачких места у иностранству ће вероватно ићи на руку Покрету за права и слободе, али то му не гарантује изборни успех јер је део бирача разочаран у ту политичку странку и не зна се хоће ли је поново подржати. 

„Већина оних који су гласали за ДОСТ (Демократе за одговорност, слободу и толеранцију), коју су 2016. године основали одметници из Покрета за права и слободе, тешко би се поново окренула Покрету за права и слободе. Добар део њих слепо верује у Ердогана и осећа се мало издано, али имамо читавих месец дана током којег ће им лепо објаснити шта ће добити од тога,“ рекао је новинар Илхан Андај, власник једног од информативних портала у земљи, поводом сусрета лидера Покрета за права и слободе Мустафе Карадајија са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Сем могућности да Покрет за права и слободе оствари боље резултате на предстојећим изборима, 45. сазив Народног собрања је раскрчио пут тзв. партијама протеста, које су, поред тога што су искористиле измене Изборног законика, зграбиле прилику да наставе предизборну кампању на пленарним седницама и седницама парламентарних одбора, убеђен је социолог из Агенције „Галуп“ Прван Симеонов. У вези с ударцем који су САД нанеле Дељану Пеевском као битном актеру на политичкој сцени Бугарске, Симеонов је рекао: 

„Није искључено да случај Пеевски негативно утиче на ГЕРБ, јер порука коју САД шаљу бирачима гласи: досадашња власт је обрала бостан и скупо ће то платити. Наравно, ГЕРБ чува вечити адут у рукаву – слободно може рећи да већ истражује Васила Бошкова и Александра Манолева којима су САД недавно увеле санкције.“

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервју Људмиле Железовe, Силвије Великове

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јордан Иванов

„Демократска Бугарска“ предложила да се гласа за Силвија Кирилова за председника парламента

Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..

објављено 28.11.24. 13.25

Пропао и шести покушај народних посланика да изаберу председника парламента

Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..

објављено 27.11.24. 15.20

Шансе за избор председника 51. сазива Парламента минималне

Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..

објављено 27.11.24. 10.47