Дани после Васкрса доносе просветљење и наду за вечним животом. Црква слави Свете Апостоле и Пресвету Богородицу, а верници празнују. Народ ову недељу зове „празна“ јер се по традицији током ње ништа не сме радити.
Дом, породица, школа и читалиште су места где се негују традиције. Све више људи разуме битну улогу обичаја и фолклора у комуникацији са децом и њиховом васпитању. „Нити пандемија нити било какве политичке теме могу да зауставе нашу тежњу ка очувању бугарског духа како бисмо имали наду у боље сутра,“ каже Пењо Иванов који више од десет година организује фестивал „Шарена трпеза“ широм земље, а као пратећи садржај фестивала приређује такмичење за најбољи дечји цртеж и најбоље књижевно остварење на тему „Бакини рецепти.“
„Сваки Бугарин је својеврсни чувар традиција. Тако је то било, традиције су се преносиле с колена на колено и то нам је помогло да оно што јесмо сачувамо кроз векове,“ рекао је Пењо Иванов који овогодишње издање такмичења оцењује као „чудо“ због више стотина дечјих писама која су пристигла из свих крајева земље:
„Захвални смо на организацији коју су поједине општине, школе, читалишта, дечји вртићи, клубови направили упркос тешкоћама са којима се суочавају у условима пандемије коронавируса. Сама чињеница да ове године имамо више од 2.000 учесника, најбољи је доказ да нико и ништа не може да смањи наш нагон за животом.“
Спремање традиционалних бугарских јела додатно ствара осећај празничне атмосфере у данима попут ових. Стога се и на дечјим цртежима могу видети пите савијаче, празничне погаче и… љутеница која се спрема најесен. „Бабина јела су увек била и остала нешто више од укусне хране. Она су мирис нашег детињства и сећања на игре и подељене тајне. Управо ту емоцију преносе цртежи малих уметника, учесника такмичења „Бакини рецепти,“ каже Пењо Иванов и додаје:
„Драго ми је што деца на својим цртежима приказују детаље које су уочили док су били код баке и деде. На њима се виде традиционални вез, поњаве, керамичка посуда и др. Већина радова представља боје и атмосферу сеоске куће. Чак и да нису нацртали савршени цртеж, битно је да су издвојили времена и размишљали су на ту тему и представили своју идеју, доживљај,“ рекао је Пењо Иванов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook /receptitenabababg
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..