Данас је најрадоснији и најсветлији празник над празницима - Васкрсење Христово за које се сматра да је највећи догађај у историји људског рода. Православни хришћани славе обнављање вере у добро и љубав који људе чине човечнијим.
Данас се поздрављамо речима „Христос васкрсе!” на шта одговарамо: „Ваистину васкрсе!” и размењујемо најлепше жеље за здравље и срећу.
Према народној традицији, Васкрс симболизује поновно рођење и буђење природе, победу пролећа над зимом. По старој бугарској традицији на Васкрс се одлази у госте родитељима или кумовима којима се у знак љубави и поштовања поклањају бојена јаја и козунак.
Рано ујутро на Велику суботу жене су месиле козунак /традиционални бугарски слатки хлеб од дизаног теста који се припрема за Васкрс/ и друге обредне хлебове који се носе у цркву на освештавање. Хлеб се не сече ножем, већ се ломи руком, јер се веровало да он има душу. У свакој кући се некада месило по 7-8 козунака различитих облика и врста – са црвеним јајетом у средини, плетенице, са мармеладом, а диван мирис ширио се свугде...
И данас постоји обичај да се у суботу на недељу оде у цркву на свечану литургију, а после литургије кући се односи запаљена свећа - за здравље и благостање.
Васкрс неминовно повезујемо са три лепа обичаја, а то су: бојење јаја, даривање јаја и куцање јаја. Народ верује да јаје симболизује живот, радост и нови почетак за све који га дају и примају.
Васкршња јаја бојимо рано ујутро у четвртак или у суботу. И данас се у многим породицама поштује традиција да се прво офарбано јаје стави поред кућне иконе и чува до следећег Васкрса. Некада је био обичај да се старо фарбано јаје од прошлог Васкрса ољушти и по његовој садржини гата: ако је она очувана – веровало се да ће година бити богата и берићетна, а ако није – биће болести и несреће. Прво офарбано јаје увек мора бити црвено. Њиме се симболично нацртава крст на челу сваког од детета у кући да би оно било здраво.
И данас многи поштују обичај да се за Ускрс носи нова одећа која симболизује васкрсење и рађање новог живота на пролеће.
Саставила и уредила: Албена Џермнова
У нашим данима људи се 1. априла забављају када успеју да разним смицалицама и шалама обману некога и не љуте се, ако их неко превари и на њихов се рачун нашали. У бугарском народном календару не постоји посебан Дан посвећен пошалиц ама ,..
На Међународни дан жена осврћемо се на нека бугарска народна веровања о мушкарцу и жени. Ако кренемо од библијског сижеа о Адаму и Еви, открићемо да га је бугарски фолклор протумачио на свој начин. Бог је створио Адама, удахнуо му живот, али..
Тодорова субота, један од значајнијих празника у бугарској традицији, ове године обележава се 8. марта, у суботу после Белих поклада . Народна веровања кажу да свети Тодор има важну улогу у буђењу природе и припреми за нови живот. Према предању, на..