Празник васкрснућа почиње поноћном Васкршњом литургијом чиме се завршавају дани жалости и почиње први дан Васкрса који је увек у недељу. Васкрс се слави три дана, хришћани се поздрављају са „Христос воскресе,“ а одговарају „Ваистину воскресе,“ јер страдање претворено у наду може да победи и смрт.
„Син Божији је постао син човечији да би синови човечији постали синови Божији,“ преноси речи Светог Иринеја Лионског претстојатељ храма Свете Софије (Божије Премудрости) у Софији отац Ангел Ангелов. Бог је кроз тајанство Светог Васкрсења уздигао људску природу и даровао јој оно што је на самом почетку имала – вечност. „Још у античкој филозофији је врло јасно исказана вера човека у вечност душе,“ каже свештеник и наставља: „Васкрсење које припрема људски род за ту вечност је дело самог Исуса Христа. И данас, након толико година од Васкрсења, људима је тешко да схвате да се тај чин не односи само на даровање бесмртности души, него људима уопште, укључујући и њихова тела.“
Постоје људи који већ у младости осећају зов вечности. Али има и оних који тек након што се сами увере у пролазност овог света, окрећу се Богу.
Према оцу Ангелу Ангелову, битније је да кат-тад схватимо шта је заправо Васкрсење и разумемо истинску и чисту веру коју нам даје Исус Христ. И ако се не плашимо тешкоћа на нашем путу и имамо снажну и чисту везу са Богом, добићемо Његову благодат.
„Искушење није казна,“ каже духовник и додаје: „Не смемо да о Богу размишљамо као о неком судији који нас стално кажњава за све што смо учинили на овом свету. Јер ова безгранична љубав не може да кажњава. Али има тренутака када вођени жељом да изађемо из окриља Бога, јер сви ми имамо своју вољу, допуштамо грешке. Тада нам Бог шаље искушења, али она нису казне већ средство којим ћемо ојачати веру коју носимо у себи.“
Епидемија коронавируса представља искушење са којим смо се сви суочили. „Морамо јасно схватити шта смо заправо ми, а шта свет и шта треба да тражимо у њему јер нас је у последње време љубав према материјалном добру у потпуности обузела и удаљила нас је од духовног што је изнад овог света,“ рекао је отац Ангелов. По његовим речима, искушење које нам је донела пандемија служи свима као отрежњење, чишћење разума и могућност да испуне себе "овом чудесном, дивном Христовом вером.“
Да ли смо постали смернији, побожнији и саосећајнији?
„Упркос томе што не показујемо увек оно најбоље од себе, мислим да смо у већини случајева заиста добри,“ каже свештеник и додаје: „Многи људи су управо у доба пандемије показали своју емпатију и она је постала водећа у нашем животу.“
Чудо Васкрсења се дешава сваког дана у сваком срцу – и тако дан за даном до Судњег дана. Према Апостолу Павлу, Васкрснуће је најлепши празник Христове вере.
„Ако Христос није васкрснуо, вера нам би била празна, а ми бисмо и даље били у гресима,“ каже отац Ангел Ангелов и наставља: „Недопустиве су било какве шале на рачун најсветлијег празника над празницима. Верници се поздрављају са „Христос воскресе“ и одговарају „Ваистину воскресе.“ То даје смисао нашем овоземаљском животу, јер је наш Бог добровољно примио смрт и тиме је уздигао људску природу и даровао нам вечност.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..