Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Донети одговорне одлуке за подршку бизнису у доба кризе

Фотографија: архива

Последњег радног дана прошле недеље је Влада у оставци поднела парламенту Нацрт плана за опоравак и одрживи развој Бугарске. Ова тема је изазвала бројне полемике међу новоизабраним посланицима, а неке од политичких снага су оптужиле већину да нема реалних и изводљивих циљева који би допринели опоравку бугарске привреде. С друге стране, репрезентативне организације послодаваца, радника и запослених у Бугарској затражиле су да се потврди друштвени консензус око Националног плана за опоравак и одрживост земље за период 2021-2027. г. Стога, очекују да се ове седмице сретну са лидерима свих парламентарних снага. Ради се о натпартијској теми која се тиче читавог друштва, наводи се у обраћању бизниса и синдиката политичким снагама, у којем се истиче да поменути план треба усвојити до краја априла 2021. У супротном постоји реалан ризик да се пропусти рок за подношење и разматрање плана, што ће озбиљно успорити добијање европских средстава за ублажавање последица кризе.

У првом кварталу 2021. године, први пут од 2014. године, републички буџет бележи дефицит од око 325 млн евра. „И то доводи у питање могућност да се из буџета настави финансирање мера пордшке привреди, задржавању запослених и домаћинствима,“ кажу синдикалци, послодавци и представници пословних кругова у свом писму народним посланицима.

Васил Велев
„Преко 50% бизниса очекује повратак привреде на ниво пре пандемије 2022. године. Стога је крајње време да поставимо питање: Хоће ли бугарски бизнис опстати? Добра вест је да је Национални план за опоравак и одрживост ипак поднет и по потреби ће бити мењан и допуњаван,“ навео је Васил Велев, председник Управног одбора Асоцијације индустријског капитала у Бугарској. Бизнис и синдикати су већ припремили своје предлоге и захтевају да они буду уписани до 30. априла. У њима је посебна пажња посвећена развоју фондова – за технолошку модернизацију, „зелену транзицију“ и дигитализацију, за што је потребно додатних преко 500.000 евра.

Пламен Димитров
„Држава има простора да прошири своју подршку,“ сматрају из Конфедерације независних синдиката Бугарске. Њен председник Пламен Димитров позвао се на анализу ММФ, према којој укупна вредност свих мера државне подршке у Бугарској износи 4 млрд евра, за период од марта 2020. до априла 2021, што је скоро 7% БДП-а земље за 2019. годину.

Бизнис инсистира да се антикризне мере продуже до краја 2021. године, те да се обезбеди још око 750 млн евра кроз кредите, који би додатно подстакли опоравак и развој привреде. Невладини сектор замера држави на томе што је до сада рачунала једино на грантове, а финансијска средства за зајмове, у износу од 4,5 млрд евра, стоје нетакнута.

„То значи да Бугарска не планира да узима зајмове,“ објаснио је Пламен Димитров и додао: А ми тражимо да држава узме повољне и дугорочне кредите на 30 година како бисмо финансирали преструктурирање унутрашњих програма.

Димитар Манолов
„Синдикати, послодавци и бизнис најбоље знају шта се дешава у земљи,“ био је категоричан председник другог великог синдиката Конфедерације рада „Поткрепа“ Димитар Манолов. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

60% Бугара изразило поверење у Европску унију

Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања социолошке агенције „Галуп интернешенал“, спроведеног између 28. августа и 5. септембра 2024. године међу..

објављено 19.9.24. 17.34
Марио Драги

Енергетски-зелена „правила игре“ у плану Марија Драгија за ЕУ

Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..

објављено 18.9.24. 12.45

„За“ или „против“ употребе мобилних телефона током наставе

Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..

објављено 18.9.24. 11.30