Поводом 18. априла који је одлуком УН проглашен за Међунродни дан споменика и споменичких целина, Радио Бугарска вам представља бугарске споменике културе који су уврштени на Унескову листу светске културне баштине. Има их укупно 7.

Смештен на живописном полуострву на Црном мору стари град Несебар је један од најстаријих градова у Европи који је основан пре 3.200 година. Овај архитектонски драгуљ чува историјске зидине из римског доба и средњег века, византијске и старословенске цркве, старе куће из 18-19. века, а некада је био познат и као град са 40 цркава.

Гробница код села Свештари

Гробница код села Свештари датира из 3. века пре Христа. Украшена је у духу хеленистичке културе, али преломљено кроз призму схватања и веровања племена Гета. У комори у којој су сахрањени владар и његова супруга налази се 10 женских фигура (каријатида), чији су одећа, лица и коса били обојени.

Рилски манастир

Најзначајнији бугарски манастир је у 10. веку основао пустињак Јован Рилски. У време владавине Османлија (15-19. век) је ова светиња постала главно духовно и књижевно средиште бугарског народа. Након ослобођења Бугарске је манастир наставио своју духовну мисију, а мошти Светог Јована Рилског су и данас извор утехе и небеске помоћи за православне вернике.

Цркве у стенама код села Иваново

Једно од највећих духовних огњишта је свакако манастир Светог Архангела Михаила код села Иваново удаљеног свега 20-ак километара од града Русеа. У склопу манастирског комплекса је око 20 малих цркава, капела и ћелија исклесаних у стенама. Комплекс је постао једно од водећих духовних средишта у периоду од 10. до 14. века, а овај део земље је познат као љуљашка исихазма на овим просторима.

Данас је за посетиоце отворена једино црква Пресвете Богородице која је део манастирског комплекса. Њене зидне слике потичу из 14. века и представљају сам врхунац средњовековне бугарске и балканске уметности. 

Казанлачка гробница из доба Трачана

Трачка гробница у Казанлаку је архитектонско ремек-дело из 4-3. века пре нове ере и једини споменик сликарства из рано хеленистичке епохе који је готово у целини сачуван. Реч је о гробници Ројгоса, сина трачанског владара Севта Трећег. Споменик је с краја 4. и почетка 3. века пре нове ере, доба у које је Севт Трећи владао Одриском краљевином. Данас рушевине некадашње престонице Одриске краљевине леже на дну хидроакумулације "Копринка", недалеко од града Казанлака.

Мадарски коњаник

Мадара је историјско-археолошки резерват који се простире на великој површини у североисточној Бугарској, близу града Шумена. У природни амбијент са лепим пејзажима се на непоновљив начин уклапају древни историјски споменици из различитих епоха. Јединствено ремек-дело у том комплексу споменика jе свакако монументални рељеф Мадарског коњаника који jе jедини те врсте у Европи.

Бојанска црква

У храму у подножју планине Витоша је 89 сцена и композиција које приказују укупно 240 ликова. И данас није познато ко је надарени сликар који је 1259. године насликао зидне слике и фреске у цркви. Оне се разликују од схоластичких фигура византијског сликарства и претходе фрескама Ђота, претходника италијанске Ренесансе.

Саставила: Венета Николова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова