Уметност не зна за границе и језичке баријере, она их обично помера и зближава људе. А када један човек има урођени таленат, то неће дуго остати скривено, и овде није битно где он живи. Тако је, рачунајући једино на свој таленат и упоран рад, сликар Радослав Кирилов кренуо пут Шпаније где се настанио. Током 11 година, колико већ живи у тој земљи, приредио је бројне изложбе у престижним галеријама и музејима, насликао је више десетина платна и стекао искуство у многим стиловима и коришћењу различитих техника, међу којима и уметничка графика.

„Шпанија ми је пружила услове за развој, тако да сам, у целини гледано, задовољан својим животом. Створио сам име које носи печат мог стила, постао сам препознатљив, људи су заволели моје радове и дали су ми шансу да постанем добар сликар. Већ имам пуно пријатеља међу њима,“ почиње своју причу Радослав Кирилов.

Бугарску је напустио пошто је доживео велику породичну трагедију. Каже да је тада преломио да ли да почне живот испочетка бавећи се сликарством или да се препусти очају и тузи. „Организовао сам изложбу у мом родном граду Пернику захваљујући којој сам сакупио нешто новца и отишао у Шпанију. Пријатељи су ми помогли да тамо себи изградим будућност,“ каже сликар.

„Следеће што желим јесте да добијем прилику да излажем у галерији Арк Мадрид која важи за највећу галерију савремене уметности. Замислите нешто налик сајму. Највећи светски сликари желе да прикажу своје радове у њој. Хоћу да и ја представим своје слике тамо. Моји радови су приказивани у једним од најзначајнијих галерија и сајмова, али су у Арк Мадриду највећа имена. Иначе, ја сам имао прилику да своје радове прикажем у уметничким галеријама и музејима у Барселони и Мадриду, међу којима је и музеј кућа Франсиска Гоје. Ако желиш да приредиш изложбу у Шпанији, потребно је да конкуришеш са својим радовима, ако имаш среће и твоји радови буду изабрани, онда ћеш на одређено време добити простор за излагање,“ објашњава сликар Радослав Кирилов за Радио Бугарску.

„У Шпанији ћете веома тешко пробити себи пут ако сте страни уметник. Овде већина шпанских сликара ужива одређене повластице, чак се и критичарима плаћа како би писали лепе ствари о њима. Када у неком странцу виде претњу, шпански сликари почињу да га пренебрегавају,“ додаје Радослав. Упркос томе, он своје слике не потписује надимком већ властитим именом. На многим његовим сликама може се видети портрет човека који има лик животиње. Омиљеној слици дао је назив „Телохранитељ“ на којој уместо човека имамо гуску:

„Ја на животиње гледам као на људе и тако их и сликам. Гајим животиње. Можда звучи помало сулудо, али оне су за мене жива бића која мисле и осећају. Стога, они који купују моје слике кажу да на њима не виде животињу већ неки тип човека. Не сликам само животиње, правим и скулптуре. Другачије речено. Покушавам да очовечим животиње и све што је неживо.“

Радослав не крије да се, како би спојио крај с крајем, поред сликарства бави и другим делатностима. Тако, рецимо, израђује керамичке фигуре и декорације и дизајнира ентеријер кућа и станова.

„У иностранству је скоро па немогуће обогатити се радом, али бар можеш живети достојним животом, што је жеља сваког човека,“ категоричан је Радослав Кирилов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива, cesbor.blogspot.com