Састанак ЕУ – Турска: Обећања европских званичника, Фон дер Лајенова без столице на састанку

Обећања европских лидера и протоколарни промашај, који је изазвао бројне критике и шале, означили су састанак председнице ЕК Урсуле Фон дер Лајен и председника ЕУ Шарла Мишела са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, преноси „Дневник.“ Европски лидери су подвукли да се нови планови за интензивирање сарадње могу остварити једино ако се Турска придржава међународног стандарда заштите људских права. Плановима је предвиђено продубљивање економских веза, модернизација Царинске уније из 1995. како би Турска имала већи приступ јединственом тржишту ЕУ, боља сарадња у области миграција. Буру реакција изазвао је снимак који кружи интернетом а на коме се види да је на састанку Фон дер Лајен остала без столице. Медији су то довели у везу с чињеницом да је она жена. Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу је критике назвао неоправданим. „Протокол за састанке у Турској је у складу са међународним протоколом,“ рекао је Чавушоглу.

Трилатерални састанак Грчке, Кипра и Србије

Министри спољних послова Србије, Грчке и Кипра Никола Селаковић, Никос Дендијас и Никос Христодулидис одржали су први трилатерални састанак чији је домаћин био Београд, преноси Агенција „Фокус.“ Дендијас је поновио подршку европским интеграцијама Србије и изградњи гасне интерконекције између Србије и Бугарске која ће бити повезана са интерконектором Грчка – Бугарска и Трансјадранским гасоводом. Дендијас се дотакао и питања Грчке и Кипра као земаља на првој линији избегличког фронта у источном Средоземљу те подвукао потребу да Турска појача контролу на граници и поштује Споразум са ЕУ из 2016. године. Три земље постигле су договор да сваких шест месеци одржавају трилатерални састанак. Следећи ће бити одржан у Солуну.

Људска права у Румунији у доба пандемије

Мере које су румунске власти предузеле током пандемије коронавируса ограничавају људска права, наводи се у извештају Амнести интернешанала, преноси Румунски радио. Из организације за заштиту људских права подсећају да је у марту 2020. године у Румунији проглашено ванредно стање, које је касније заменила ванредна ситуација. То је довело до кршења права загарантованих Европском конвецијом о људским правима, а наиме, права на образовање, слободно кретање и одржавање мирних окупљања. Током ванредног стања су невладине организације и медији извештавали о случајевима насиља полиције над ромским становништвом. Деца из маргинализованих група не могу да прате наставу онлајн – тек 15% имало је приступ интернету, односно присуствовало је онлајн часовима.

Европске земље развијају биљни туризам

Шест европских земаља планира да развије алтернативан туризам посвећен лековитим травама. Партнери на пројекту чију реализацију суфинансира ЕУ су Кипар, Француска, Италија, Малта, Хрватска, Босна и Херцеговина, јавља дописник БНР на Кипру Бранислава Бобанац. Циљ пројекта је стварање тематских рута које повезују европске дестинације са заједничким традицијама на пољу производње лековитог и мирисног биља. До сада је разрађено 12 тема помоћу којих је умрежено 150 европских „биљних дестинација.“ На Кипру ће атрактивна туристичка рута пролазити углавном кроз планину Тродос, у централном делу острва. Рута нуди обилазак поља лаванде и ружа и посете центрима за прераду биљки. Интересовање љубитеља биљки ће привући и ботаничке баште, паркови засађени лековитом и мирисном биљем, парк маслина.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: EПА/БГНЕС и архива