„Демократска Бугарска“ и „Постоји такав народ“ телевизијског водитеља Славија Трифонова су две партије које су освојиле највише гласова у иностранству. Према коначним резултатима избора, партију Трифонова подржало је 30,75% бирача из дијаспоре, а тик иза њега је десна политичка формација за коју је гласало 17,56% сународника. Али колико ће дуго трајати успех партије чији је лидер телевизијска звезда уз коју су одрастале генерације Бугара? Током година је шоу програм Славија Трифонова постао један од основних извора информација за више хиљада наших сународника који су као економски мигранти отишли из земље. Који су остали фактори који објашњавају зашто је Слави Трифонов постао највеће изненађење парламентарних избора?

„Слави Трифонов добро зна да балканска енергија, посебно у иностранству, представља један од начина да се сачува веза са домовином у дијаспори,“ каже социолог из агенције „Галуп интернешнал“ Прван Симеонов. „Балканском музиком тече носталгија за завичајем што је претвара у својеврсни културни мост. Слави је то добро искористио. Осим тога, Трифонов је свестан тога да удео Бугара у иностранству расте.“

Према социологу, незадовољство грађана тренутним стањем земље је структурни разлог за високи резултат који је Слави постигао. У том смислу, подршка партији „Постоји такав народ“ можда неће постати трајни тренд, осим ако њен лидер не остане антисистемски расположен.

Велики губитници гласања у иностранству су учесници у актуелној коалиционој влади и њихова опозиција БСП. Симеонов је рекао да за то постоји логично објашњење:

„У принципу, наши сународници у иностранству не гаје неке посебне симпатије према партијама актуелне власти јер се из земље одлази углавном из два разлога: власт није ништа добро урадила или је реч о студентима који су против тренутног стања, а уз то желе да имају већу слободу и прошире своје видике. Бесмислено је да говорим о изборном неуспеху БСП у иностранству, у земљи она такође није оправдала очекивања. Један од разлога томе је пандемија коронавируса која је спречила велики број старијих особа да изађу на биралишта. Слави Трифонов је играо на карту антиковид реторике, а предизборну кампању је водио претежно међу младим људима што му је помогло да задобије њихово поверење. Гледано на дугорочном плану, антисистемско гласање у иностранству ће остати трајни тренд.“

Гласање Бугара у иностранству ћемо, осим по рекордном броју гласова које су добиле неке од партија, запамтити и по до сад невиђену излазност – преко 180.000 наших сународника изашло је на изборе. 35 бирачких места у Великој Британији, што је максимално дозвољени број биралишта у земљама ван ЕУ, било је крајње недовољно. Наши сународници су упозорили на могуће проблеме на изборима и затражили су измене Изборног законика. Међу њима су захтеви за увођење изборне јединице „Иностранство,“ повећање броја бирачких места у земљама које нису чланице ЕУ и увођење могућности електронског гласања или путем поште. Прван Симеонов је већи део захтева оценио као опасне клишее јер:

„Гласање путем поште није безбедно, што се тајности гласања тиче. Како ћемо гарантовати да особа која је гласала електронски или поштом није то урадила док му неко није диктирао шта да ради? Увођење електронског гласања или гласања путем поште је озбиљно мешање у изборни процес, које ја лично не одобравам. Повећање броја бирачких места у земљама ван ЕУ зависи од одлуке Бугарске да ли жели да допусти масовно гласање наших сународника у Турској или не?“

Што се формирања изборне јединице „Иностранство“ тиче, за сада нема поуздане статистике о броју наших сународника у иностранству.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова