Шта ћемо сад? – главно је питање које постављају политиколози и аналитичари у Бугарској после јучерашњих парламентарних избора. Све прогнозе су указивале на то да Бугарску због пандемије коронавируса очекују необични и тешки избори. Али као да се нису обистинила очекивања да ће вирус спречити грађане да изађу на гласање – 46,9% бугарских грађана гласало је на изборима, а у иностранству је забележена досада невиђена излазност наших сународника.
„За мене је све ово невероватно. Још дуго ћемо разматрати резултате, али мобилизација нашег друштва је нешто најбитније што смо постигли,“ рекла је у интервјуу БНР Румјана Дечева, заменик председника Друштвеног одбора Централне изборне комисије у чијем су саставу представници 14 невладиних организација.
Резултати избора ставили су Бугарску у нову политичку ситуацију у којој већина аналитичара види фијаско две водеће партије – владајуће ГЕРБ и главне парламентарне опозиције БСП. Према до сада обрађеним подацима – 66.94%, у нови парламент улази 6 политичких формација, а ниједна од партија и коалиција које су прешле праг немају парламентарну већину.
На основу ове изразите фрагментације снага, закључци о вољи и очекивањима суверена су изузетно вишесмерни:
„Закључак из избора је да се криза која је избила прошлог лета наставља,“ каже историчар проф. Искра Баева у разговору за БНР. „Наравно, изненађење је да се ГЕРБ мотивисала и нашла снаге после тешког ударца који су јој нанели и поново је постала прва снага, мада то више личи на пировску победу.
У ствари, већина Бугара гласала је за промену власти, али је то урадила на начин који не нуди јасну алтернативу. Проф. Баева се посебно осврнула на неизвесност коју стварају резултати избора: „Изјаве лидера политичких партија показују да је немогуће формирати коалицију која би могла да функционише нормално.“
Према Јордану Нихризову, лидеру Бугарске социјалдемократске странке, у Буарској је већ почела „послеизборна тишина.“
По његовим речима, ови избори више личе на „увертиру у следеће“ када ће на површину испливати други проблем – да ли да живимо у парламентарној републици или у председничком систему.
ГЕРБ је на власти већ 12 година и није тешко свалити сву одговорност на власт, посебно у време здравствене и економске кризе, сматра Георги Харизанов с Института за десну политику.
„Да су бирачи хтели да се ГЕРБ мало одмори, показали би то на изборима. Формирање већине у парламенту зависи од Бојка Борисова и свих оних који би сели за преговарачки сто како би размотрили шта је оно најбитније што нам предстоји у наредном периоду и да ли је то важније од тога да ГЕРБ по сваку цену буде опозиција или да се иде на нове изборе.“ Предстоји да видимо како ће се понашати партија „Постоји такав народ,“ с обзиром на то да више није политички пројекат обавијен велом мистерије већ парламентарно заступљена снага, каже Харизанов.
Земљом доминирају гласови опозиције, подвукао је социолог Канчо Стојчев у интервјуу БНР. Однос 2:1 у корист опозиције и критички расположених грађана, који је успостављен прошлог лета, остао је непромењен и то се могло видети на гласању за посланике, сматра он. По његовим речима, велика је вероватноћа да се распишу нови избори:
„Нови избори су неизбежни. Питање је хоће ли их организовати прелазна влада пре председничких избора или ће се спровести после председничких избора.“
И светске агенције јављају да се Бугарска спрема за тешке преговоре о формирању нове владе. Подршка бугарском премијеру је ерозирала, наводи Асошејтед прес. Борисову ће бити тешко да се задржи на власти имајући у виду велику подршку коју уживају антисистемске и антикорупционе партије које желе да се он повуче, пише Ројтерс. „Бугарска је блокирана“ је закључак до којег је дошао немачки јавни сервис ARD, док аустријска новинска агенција АПА преноси да се антисистемске формације нису објединиле против тренутног стања и наводи: „После избора је, у ствари, пре избора.“ Политички магазин „Шпигел“ скреће пажњу на то да изазови око формирања нове владе могу довести до проблема везаних за доделу европских средстава за ублажавање последица кризе коју је изазвала пандемија коронавируса, што ће додатно успорити економски опоравак најсиромашније земље чланице ЕУ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БНР и БГНЕС
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању,..