На Светој гори налази се подземни град у стењу у којем су некада монаси пустињаци трагали за Богом у себи. До овог открића дошла је међународна експедиција у којој учествују представници православних земаља које имају манастире на Атосу, укључујући и представнике Бугарске.
Предање казује да је Пресвета Богородица у пратњи Светог Јована кренула на Кипар, у посету васкрсломе Лазару из Витаније, који је тамо био епископ. Велика бура је брод избацила на месту где се данас налази манастир Ивирон, на Атосу. Зачарана лепотом планине Божја мајка је замолила свог сина Исуса да ово место претвори у њен врт побожности и молитве.
„Богородичина градина”, како још називају Свету гору, представља аутономну монашку државу под грчким суверенитетом. Тамо се налази 20 православних манастира од којих је један бугарски – Зографски манастир. Само испод нашег манастира експедиција је пронашла стеновите формације на дубини упоредивој са његовом висином. До данас је пронађено преко 200 пећина и шупљина од којих су неке природне, а друге обрађене људском руком. Оне које је природа створила, датирају из античких времена.
„Колико је висока манастирска обитељ – а она је импозантна и изгледа попут средњовековне тврђаве, толико је дубоко испод ње – прича Евгени Георгијев из Регионалног историјског музеја у Русеу и учесник експедиције. – Људи виде оно што је изнад земље и диве му се, а оно доле још увек крије своје тајне и ми смо управо њега истраживали.
Реч је о каналима, природним пећинама које су претворене у цркве у стењу и келије. У овим подземним шупљинама виде се трагови људског присуства и ми тежимо да извучемо максималне информације о ономе што се у њима дешавало.”
На Свету гору побегао је и подвизавао се у пећини близу манастира Зографа бугарски монах Св. Козма Зографски. Међутим, домови монаха само су мали део скривених тајни Свете горе.
Када је створен подземни град?
„Можемо рећи да су у њему монаси обитавали већ у средњовековљу – каже историчар. – Тада је Света гора постала привлачно место за православне монахе. Утицај на пустињаштво имале су аскете у Палестини и Египту, које су после арапске најезде приморане да беже на Запад. Многи се од њих настањују на Атосу.”
Према Евгенију Георгијеву, постоји директна веза између начина живота на Светој гори и стварања пре 800 г. Манастира у стењу недалеко од села Иваново и града Русеа. Својеврстан мост између њих ствара Св. Јаким I, патријарх Трновски.
„Из његовог житија сазнајемо да се он замонашио управо на Светој гори где је дуго живео и својим духовним подвизима прочуо се међу браћом – каже још историчар. – Иако се у житију не наводи, могуће је да је обитавао у некој од тих шупљина у стењу. Са Атоса се он вратио у тзв. Поломије дуж обале реке Русенски Лом и подиже малу цркву посвећену Светом Преображењу. Када је о њему сазнао, цар Иван Асен Други (1218-1241) га посетио и даровао му злато, којим је Св. Јоаким подигао велики манастир Св. Архангела Михаила, који је још познат као Манастир у стењу у селу Иваново.”
Саставила: Дијана Цанкова
Извор: интервју Ваље Апостолове, дописнице БНР у Крџалију
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: helictit.info, bgcave.org, архива
Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат као светац који најбрже помаже онима који му се искрено обрате у молитви, ужива велику љубав и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..