Од  22. марта у Бугарској је по трећи пут од почетка ковид пандемије на снази локдаун. На вратима на стотине фирми поново су табле „Затворено“. како ће то утицати на бугарски бизнис?

Према Адријану Николову са Института за тржишну привреду, бугарска привреда, изузев неких специфичних случајева, је навикла да ради у условима националног локдауна. За велика прерађивачка предузећа увођење новог локдауна после првог затварања земље прошлог пролећа, када су и границе биле затворене, када се није знало шта ће бити са испорукама, сада је без неког великог значаја. Тренутно су у фокусу хотели и ресторани, сектор културе и сектор спорта. Приходи од њих нису основни за БДП али је све повезано у једном ланцу, јер они обезбеђују немали број радних места – на стотине хиљада људи запослено је у њима.

„Све зависи од тога да ли ће током новог локдауна држава одлучити да игра водећу улогу у контроли примене пооштрених мера или ће све препустити општинама, – каже Николов у интервјуу БНР и подсећа: – Пре неколико недеља став државе је гласио: препустимо доношење одлука локалним властима, нек оне доносе одлуке у зависности од конкретне ситуације. Буквално неколико недеља касније постајемо сведоци другачијег приступа – држава узима све у своје руке и затвара све. Ово пребацивање одговорности с државе на општине и обрнуто ствара несигурност и бизнис не зна нити шта ће се стварно десити, нити коме да се обрати.”

Према Атанасу Димитрову, потпредседнику Бугарске асоцијације хотелијера и ресторатера, велики изазов је задржати особље како би једног дана хотели и ресторани могли да поново отворе врата и раде истим квалитетом који је раније био познат клијентима:

„Управо то смо тражили од надлежних институција и државе – да радници добију помоћ за време затварања. Веома колебљиво су кренуле мере подршке за задржавање радних места „60/40” и „80/20”, које су практично неприменљиве за затворене делатности и за време првог локдауна нико није ништа добио – каже Димитров. По његовим речима: – Ове мере функционишу за ограничени број делатности – оне које нису скроз затворене. Послодавци немају никакве приходе, због чега и не могу да покрију 40% трошкова зараде радника. Касније је уведена нова мера  подршке – особама које имају закључен уговор о раду, а због пооштрених мера морају на неплаћено одсуство, припадало је 24 лева по радном дану, после – од јануара ове године, почело се исплаћивати 75% основице доприноса за социјално осигурање. Договорили смо и исплату 20% промета послодавцима само да би могли да покрију своје трошкове. Можда је око 30% мојих  колега одустало од тог бизниса, а сада после новог локдауна очекујемо да ће оних који желе да улажу у несигуран бизнис бити још мање.”

Највећи трошкови ресторатера и хотелијера су везани за поштовање препорука и противепидемијских мера, јер су они свесни да је њихов посао директно везан за здравље клијената.  

Према Атанасу Пеканову, економисти Аустријског института за економска истраживања, бугарски модел управљања кризом је хаотичан, а почетком марта није требало затварати угоститељске објекте за исхрану и пиће.  Он је категоричан да ће то довести до још већих губитака ресторатера, јер је потрошен велики износ новца како би пре три недеље објекти отворили врата. По њему, правилно би било да Влада не излази у сусрет захтевима бранше, већ да се фокусира на мере подршке.

Након најављивања 10-дневног локдауна, који ће трајати до краја марта, министар економије Лачезар Борисов је објавио пуну подршку бизнису. Све мере и даље остају на снази. Министар сматра да у доба ковид кризе, имајући у виду друге земље, Бугарска релативно добро стоји, а тај његов став потврђују и економисти.

„Бугарска је у ову кризу ушла са веома добрим макроекономским показатељима – са веома малим дефицитом, веома ниским дугом – каже  Адријан Николов са Института за тржишну привреду.  – У контексту целе ЕУ Бугарска остаје међу земљама са најбољим буџетским показатељима. О буџетској дисциплини ћемо размишљати када се ова ситуација заврши. Битније је сада размишљати о могућностима спасавања максимално великог броја фирми.“

Шта предстоји? Очекивања свих аналитичара за нормализацију привреда су повезана са вакцинацијом. Након достизања неопходног броја вакцинисаних очекује се да ће на бугарску привреду имати утицај и новац који ће земља добити у оквиру Плана за опоравак ЕУ.

Саставио и уредио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: архива, stolica.bg и БГНЕС