18. марта 1929. године основано је прво Спелеолошко удружење у Бугарској. Од 1975. године до наших дана домаћи спелеолози попуњавају Главни регистар бугарских пећина који садржи мапе и податке о преко 6.000 истражених пећина.
„Преокупирани коронавирусом, као да смо заборавили датум на који су постављени темељи бугарске спелеологије, али вратимо се историји, јер она не почиње од нас!” – читамо на специјалној интернет страници спелеолога из Бугарског спелеолошког удружења. Тамо они пишу и о „сладости коју осећа човек док посматра нерукотворне подземне лепоте пећина“ и наводе да није само то привлачна снага спелеологије.
Пећине и данас крију „беле флеке на планети“ на које људска нога још није стала. Оне су и последње уточиште романтичних особа које траже нетакнута, чиста и тиха места у природи. Људима истраживачког духа спелеологија још увек пружа могућност за нова и нова открића. Године 1937. је Димитар Тишин – један од првих пећинара који су ушли у пећину „Субата“ (“Субаттъ”) у околини града Котела, дубоку 58 метара, овако описао свој улазак тамо:
”Запљуснула ме вода. Из воде ми је вирила само глава. Тешко се дисало. Опрезно сам начинио пар корака напред. Ушао сам у велику тамну дворану и шта да видим – чудо! Таваница и зидови украшени су недирнутим људском руком сталактитима и сталагмитима. Као да је овде радило на десетине врсних вајара....”
Данас бугарска спелеологија бележи изузетан развој на Балкану. Наша земља игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања. „У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама“ – каже тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације.
Спелеолози сматрају себе посебном врстом људи, јер напуштају удобан дом и породицу и одлазе да траже лепоту тамо где царује вечити мрак. Њихова љубав према суровим, неприступачним пећинама не зна за границе. О њиховом нелаком али занимљивом раду испричао нам је прошле године Димитар Паунов – спелеолог са дугогодишњом праксом и бивши члан спелеолошког клуба „Алеко Константинов” у Софији. Његову причу можете прочитати ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Бугарска спелеолошка федерациjа и доц. Jавор Шопов
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет Европе, има за циљ промоцију културне разноликости и подстицање учења језика. Током ових дана у..
Имена садашње Европске комисије више нису предмет спекулације или претпоставке, већ чињеница. Структура је такође јасна, а оно што је очигледно јесте да има шест извршних потпредседника, као и да је укинута структура обичних потпредседника...
Живот је истински низ случајности, које га понекад претварају у праву бајку. Један сусрет током бугарске вечери у дискотеци у САД променио је живот нашег сународника Маријана Иванова и он је данас у срећном браку са супругом Ањом, рођеном у Монголији...
Мицкоски: Нећемо одустати од чланства у ЕУ, али нећемо лизати ничије ципеле Македонски премијер Христијан Мицкоски је говорећи о првих 100..
Који је ниво децибела авионског мотора или ручне бушилице, при шапату, нормалном разговору, кретању путничког аутомобила при брзини од 60 км/ч, у..
Данас, 5. октобра, у Пловдиву се одржава 8. издање Фестивала "Срећни руку под руку" који фокусира пажњу на таленте особа са инвалидитетом, а мото је..