Ватра заузима веома важно место у бугарској традиционалној култури – не само у патријархалном начину живота него и као саставни део низа обреда, ритуала, празника. Народ верује да ватра поседује магичну моћ и може да прочишћава и штити, да одагна болести, зле духове и друге штетне силе.
Ватре које се пале приликом извођења магијских радњи и ритуала везаних за празнике пролећно-летњег циклуса такође штите, јачају и чисте, а самим тим припремају људе, стоку и земљу за лето и јесен. У том периоду најпознатије су покладне ватре. У неким крајевима земље људи су дизали високо у небо запаљен кош илити мех у којем се чува катран. Ту су и оратнице које се одржавају на Беле покладе, пред почетак Васкршњег поста.
На Беле покладе најраспрострањеније су тзв. велике ватре које су навече палили на високим местима око села и које су људи прескакали за здравље. Некада су у неким крајевима Бугарске момци бацали запаљене стреле у двориште своје драгане као израз својих осећања... Сви су могли да виде где ће завршити пут ових ватрених порука. Ујутру би девојке стасале за удају заједно са својим родитељима пребројале стреле. Сматрало се да је девојка којој је стигло највише тих љубавних порука најчеститија. Тешко девојци у чије двориште није пала ниједна стрела.
Веровало се да у местима која покладна ватра осветли лети неће падати град.
Више о традицији празничне ватре можете прочитати и чути ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу честитку. У прошлости су примљену честитку чували као драгу успомену и често се она преносила с..