У цивилизованом свету постоји забрињавајућа негативна демографска тенденција и то није новина. „У земљама у којима су културни ниво и благостање становништва на нижем нивоу, сведоци смо бурног демографског развоја. За разлику од земаља у којима је благостање становништва на високом нивоу, а режими су демократски. У њима је ниво људске репродукције изузетно низак“. Тако је укратко представио глобалне промене настале још пре пандемије коронавируса психолог Универзитета у Пловдиву проф. Веселин Василев.
Зато нас не сме изненадити ни њихов бугарски контекст. Прогнозе о расту новорођенчади код нас после локдауна, који је уведен почетком прошле године, се нису обистиниле, а природни прираштај је и даље негативан. Упркос релативно бољим демографским показатељима бугарске престонице у поређењу са осталим градовима у земљи, неке бројке су веома забрињавајуће и ускоро ће имати свој директан утицај на социјални систем.
„Један од демографских показатеља је стопа демографске зависности која показује однос старијег становништва према становништву радног узраста – каже у интервјуу БНР социолог Невена Германова – Подаци о Софији показују да на 100 становника радног узраста дође 48 старијих становника. Други забрињавајући индикатор јесте индекс замене. Подаци о том индексу сведоче да ако тржиште рада напусти 100 људи, на њихово место долазе 72 особе.“
Актуелна прогноза гласи да се до 2050. године становништво бугарске престонице скоро и неће променити, при чему се чак очекује благи пад.
Имајући у виду све те податке, као и чињеницу да се миграција из унутрашњости земље према Софији смањује, не можемо а да не упитамо каква је потреба за изградњом нових стамбених зграда у оквиру актуелног урбанистичког плана града.
„У њему је предвиђен озбиљан ресурс стамбених зона – наводи урбаниста Емил Христов. – Проблем је у томе што се не узима у обзир колико људи могу да прихвате те зоне, наравно уколико се у целости реализују. Формирају се зоне у којима се активно непотребно граде стамбене зграде, сасвим легално.“.
Према Христову, акценат би требало ставити пре свега на санирање зграда у главном граду Бугарске.
„Старе зграде су амортизоване тако да је конструктивно и енергетско санирање зграда од важног значаја. Спровели смо истраживање које је показало да монтажне зграде нису у најкритичнијем стању у погледу конструкције и сеизмичког ризика. Проблематичне стамбене зграде су старије зграде у центру Софије. Грађене су оне према старим захтевима и зато је код њих ризик већи.“
Урбаниста је Софијској општини препоручио да посвети већу пажњу и својој стамбеној стратегији. Са данашњим даном, према њему, таква стратегија недостаје мада се о њој већ годинама прича.
„Треба измислити модел субвенционисања људи којима су потребни социјални станови. У ту групу спадају младе породице, старије особе или особе у неједнаком положају. Треба олакшати поступак унајмљивања општинског стана, а такође треба повећати број тих станова. Тренутно је Софија град у ЕУ са најмање општинских или социјалних станова.“
Саставио и уредио: Јоан Колев
Извор: интервјуи програма „Радио Софија“ – БНР и регионалне радио-станице БНР у Пловдиву
Превела: Албена Џерманова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..