Ако данас прошетате улицама Софије или било ког другог бугарског града видећете да све сија у црвеној и белој боји. И то није случајно. Последњег дана фебруара многи журе да изаберу мартенице – традиционалан украс од испреплетеног црвеног и белог конца, који једни другима поклањамо 1. марта – за здравље и срећу.
Последњег дана фебруара имамо и последњу шансу да сами направимо мартенице. Онакве какве се нама допадају.
„Зар има нечег лепшег од тога да се и на бугарској мартеници нађе бугарски вез“ – рекла је у интервјуу Радио Бугарској Димка Дилкова, која заједно са својом сестром прави мартенице различитог облика, са различитим симболима и везовима. По њеним речима, мартеница је црвено-бели симбол и мора да садржи те боје – црвена и бела боја су симбол женског и мушког почетка, здравља – ових исконских ствари.
Како две сестре ручно израђују мартенице, које све технике примењују, који материјал користе и др. можете сазнати ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..