Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.
Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.
„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Данас ће се по 18. пут у највећем старозагорском селу Хриштени прославити традиционални јесењи Празник рајске јабуке. Ова егзотична воћка може се видети у сваком дворишту у селу Хриштени, због чега је и добила свој празник у новембру, када плодови..
„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке односе, барем судећи по ономе што можемо закључити из Трампових изјава и на основу искустава из..
Кратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у свету почео је један неконвенционалан друштвени форум који представља достигнућа једног..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..