На последњем брифингу о коронавирусу у Бугарској (4.02) из Националног оперативног штаба су саопштили да ширење Covid-19 поново бележи раст а ситуација ће се вероватно погоршати наредних недеља. У Бугарској се у тзв. црвеној зони налази 8 административних области, са преко 100 заражених особа на 100.000 становника. Највећи раст заражених регистрован је у административним областима Ћустендил и Софија. Подаци указују на „буђење“ морбидитета од Ковида-19 узроковано зимским периодом и брзим ширењем вируса грипа, компликованом ситуацијом у целом свету и одсуством колективног ефекта вакцинације против Ковида-19.
Европа очекује трећи талас коронавируса и констатује озбиљан проблем услед закаснелог увоза вакцина. Већ са самог почетка кампање масовне вакцинације против Covid-19, која је почела 27. децембра 2020, Бугарска је на последњем месту по броју вакцинисаних, који је петоструко мањи од просека за ЕУ и десетоструко мањи од оног у неким напреднијим у том погледу земљама. Према последњим подацима у Бугарској је вакцину примило тек 54.025 особа, а ревакцинисано је 17.096 особа.
Према подацима репрезентативног социолошког истраживања које је спроведено крајем јануара, 28% анкетираних пунолетних грађана код нас изјављује да би примило вакцину, док 43% каже да се неће вакцинисати. Према неким аналитичарима, то је забрињавајућа тенденција и они разлоге за њу виде у лошој организацији вакцинације и одсуству информативне кампање. У истраживању се још наводи да бугарски грађани рачунају на информације у медијима, само 27% се за информације и савет обраћа свом изабраном лекару, а сваки 10. испитаник наводи да се уопште не информише о вакцинама. Проблем је у томе што и изабрани лекари нису у стању да својим пацијентима боље разјасне процес вакцинације.
„Ми чак не знамо каква ће бити сама организација вакцинисања – да ли ћемо ми вакцинисати пацијенте или ће нам послати екипе које ће обављати вакцинисање – каже др Светлана Славова, која има дугогодишњу лекарску праксу у селима у околини Варне. – Сада само израђујемо спискове пацијената који исказују интересовање за вакцинацију”.
Вакцинацију би требало да обављају изабрани лекари, каже са своје стране секретар Бугарског лекарског савеза у Варни др Светлин Митев. Лекари прогнозирају да ће се за вакцинацију определити 30% Бугара. По његовим речима, све ће се разјаснити у марту а крајем фебруара почеће са радом и електронска платформа за исказивање интересовања за вакцинацију.
„Не може се сав терет масовне вакцинације свалити на изабране лекаре а да у исто време не постоји јасан Националан план вакцинације“ – изјавила је у интервјуу програму Хоризонт БНР стручњак за медицинско право Марија Шаркова. Она сматра да све мора ићи обрнутим редоследом и да проактивна страна не треба да буде пацијент – не мора да он тражи информације. Све неопходне информације о вакцинама морају му пружити медицинске власти и специјалисти. Као пример она је навела Белгију – тамо се власти лично јављају пацијенту и одговарају на сва његова питања. „До сада власти код нас нису довољно добро обавиле свој посао“ – нагласила је Шаркова и наставила:
„Што се тиче избора вакцине, он има смисла тек када располажемо довољном количином свих вакцина. За нас је важно да се вакцинише што више људи и ако данас имамо макар још једну вакцинисану особу, то је корак ка колективном имунитету“.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..