У невеликом селу Баничан, у подножју Пирин планине – на југозападу Бугарске, и данас је живо неколико вековних традиција које преносе информације о начину живота, погледу на свет и веровањима мештана. Једна од њих је плетење шарених вунених чарапа – онаквих какве су оне некада биле.
„Оне су писмо од наших предака које морамо прочитати очима и схватити својим срцем да бисмо очували и овековечили снагу духа, родно памћење и самосвојност жене из Баничана – каже Румјана Џибова, секретар читалишта у селу. – И данас људи верују да ако блиској особи поклониш чарапе, поклањаш јој благослов, топлину, симбол кућног огњишта.”
Чарапе из Баничана одликују се од других чарапа у нашој земљи по живописној комбинацији боја и орнамената. Постоји укупно 9 модела од којих сваки има свој назив. Свака боја орнамената – бела, црвена, зелена, плава и жута има заштитну функцију од зла. У плетеним чарапама из Баничана очувани су једни од најстаријих бугарских мотива, а овог великог богатства боја и фигура нема нигде другде у Бугарској.
Чарапа из села Баничан има у преко 25 држава 5 континената, а 2018. године оне су стигле и у Бакингемску палату – као свадбени поклон Харију и Меган. Два месеца касније стигло је писмо захвалности од краљице Елизабет Друге.
Село је познато не само по вуненим чарапама, већ и по својој аутентичној народној ношњи са импресивном прегачом. Свих 14 модела укључено је у дигиталну бугарску базу на острву Ливингстон, на Антарктику.
„У њих су уткане молитве за здравље, добробит и плодност жене која ће носити прегачу – објашњава Румјана Џибова. – Таква симболика, боје и мотиви се могу видети само овде – у Баничану. Шарене и лепе прегаче жене су носиле не само као својеврстан украс. Веровало се да прегача може да их заштити. Вез је рађен покрстицом пошто је крст симбол заштите, а саме фигурице на прегачи – почев од најједноставнијих геометријских елемената па све до сложених комбинација, такође имају заштитну функцију.”
Румјана Џибова и Тања Качарова су израдиле везену мапу села. Рад на њој потрајао је 6 месеци, а пано је димензија 70 х 100 см. На мапи су приказани сви везови типични за кошуљу и ношњу жене из Баничана – преко 23 симбола и 23 јединствена веза. За 900 хиљада бодова било је потребно 5 хиљада метара природног памучног конца, а занимљиво је то што је село Баничан удаљено тачно 5 хиљада метара од општинског центра – града Гоце Делчев.
„Кад човек гледа мапу као да се налази у другом, лепшем свету – пуном хармоније, доброте, разумевања, узвишености – прича Румјана Џибова. – Преко ове мапе оживљава наша прошлост, мапа као да прича, она приказује дух наших предака. На њој се виде храмови којих је у нашем селу највише по глави становника, два минерална извора, две реке, црни и црвени лук и велики број родиних гнезда. То су други симболи села Баничан, који се другде не могу видети.”
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook/Читалище Изгрев
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..