19. јануара 1871. године у селу Смиљево, у околини Битоља, рођен је Дамјан Груев, који је у бугарској историји остао као Даме. Учио је у Солунској бугарској гимназији, али је због школске побуне искључен из школе. Српско друштво „Свети Сава“ га послало на школовање на Великој школи у Београду. Тамо је он изразио своје незадовољство због наметања српске пропаганде међу бугарским омладинцима и поново је искључен. Године 1889. је у Софији уписао смер „Историја“ на новоотвореној Високој школи. Упознао се са идејама Васила Левског и Христа Ботева. Прочитао је књигу Захарија Стојанова „Записи о бугарским устанцима“ и прихватио идеју о ослобођењу Македоније путем стварања револуционарне организације и мреже комитета.

Године 1891. отишао је у Македонију где је био један од организатора оснивања организације познате под именом Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети, која је касније променила име и постала Тајна македонско-једренска револуционарна организација, да би након неколико година коначно за званични назив узела име Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација - ВМОРО. Као инспектор бугарских школа у околини Солуна Даме је обилазио регију и успео да прошири мрежу организације. Османске власти су га ухапсиле, провео је преко 2 године у затвору у Битољу, одакле је наставио да руководи организацијом, а 1902. године премештен је у Бодрум кале, у Малој Азији.

Даме Груев је био међу организаторима Илинденског устанка који је избио 1903. године. Председник је Конгреса у Смиљеву, који је одржан у његовој родној кући. Тада је и одобрен план устанка. Након угушивања Илинденског устанка он није потражио уточиште у Бугарској него је остао у Македонији да би обновио ВМОРО и да би се борио против српске и грчке пропаганде. Године 1904. након издаје Даме је рањен а српски војвода Мицко Крстић га заробио. Ипак из ВМОРО су успели да га ослободе.

Даме Груев је погинуо 23. децембра 1906. године у Малешевској планини на путу према Бугарској. Када је пролазио кроз село Русиново, наишао је на турску заседу. У окршају је рањен и заједно са још двојице својих саборника упутио се према врху Петлец, где га је чекала друга заседа … и убијен је. 

О његовој трагичној смрти проф. Љубомир Милетич је написао: „Сви Бугари и сви они који су волели Бугарску су тада осетили снажан ударац који су им нанели, тада се видело да су скромног Груева поштовали и ценили као правог апостола слободе…” 

Саставио и уредио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографие: БГНЕС и лична архива