Све се десило сасвим спонтано. Пре 3 године је Рис Даглас, по савету свог друга, посетио Пловдив. Он је дигитални номад из Велике Британије, живи где год пожели и ради од куће. Каже да је обишао целу Европу, али када је први пут дошао у Бугарску, живот му се преокренуо на 180 степени. „Дошао сам на месец дана, заљубио сам се у ту земљу и … ево мене и данас овде, у Пловдиву, где већ 3 године живим са мојом девојком. И знате – више нисам номад, јер сам се ту настанио за стално“ – каже Рис.
За више десетина хиљада људи Рис је Џамал. Све више људи прати његов канал на You Tube Jamal in BG а са данашњим даном њих је скоро 28 хиљада. Енглез не престаје да са својим пратиоцима дели своју свакодневицу у Бугарској.
„Клима, култура, храна, енергија људи, природа… овде ме све освојило од првог тренутка“, прича Рис/Џамал. Прве утиске о нашој земљи стекао је на Капана фесту у Пловдиву. Каже да се у Бугарској одавно не осећа странцем. Сналази се с бугарским језиком, али се жали да му је граматика тешка, а највећи проблем су му мушки и женски род којих нема у енглеском. На питање да ли га је нешто код Бугара изненадило, он одговара:
„Они су много отворенији од људи на Западу и то ми се допада, јер ценим поштеност. У Великој Британији, рецимо, ми смо лепо васпитани. Стално се захваљујемо, извињавамо, просто не можеш знати шта у ствари мисли твој саговорник. А овде су људи поштени и искрени. Кад им се нешто не допада одмах ти то кажу. Бугари се не осмехују вештачки. Ако су задовољни, одмах се то види, а ако нису – опет. Они показују ко су у ствари… Странцима треба времена да се на то навикну.“
Ипак, није све у Бугарској ружичасто! Џамалу се не допадају неуређена стамбена насеља у градовима. „Све је ишарано графитима и натписима – па зар је тако тешко издвојити мало новца и офарбати те монтажне зграде?“, пита се британски влогер. По њему, међутим, наша земља је идеална дестинација за младе људе који желе да остваре нешто у свом животу. Зато их преко свог влога позива да дођу овде и да се у то лично увере:
„Тренутно ми стиже пуно порука типа: „Бугарин сам. Гледао сам твоје видео-снимке и ево сад намеравам да се из САД вратим у Бугарку“ . Пишу ми и странци из Америке, Немачке, Шведске: „Ћао! Долазим у Пловдив (Велико Трново), јер се селим у Бугарску – успео си да ме убедиш“. То је и циљ мог канала. Он је посвећен мом израстању као личности. Јер ми је Бугарска помогла да постанем добар човек. Хтео бих да наредних 5-6 година вратимо младе, образоване људе у Бугарску. Али и да привучемо странце. И да кажемо: „Користите интернет, своје вештине и све што поседујете – није обавезно потребно живети и радити у Немачкој, Великој Британији или пак Шпанији да би зарадили и напредовали на професионалном плану. Дођите у Бугарску, радите онлајн, будите креативни и успећете! “ – верује влогер Џамал.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Рис Даглас
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..
Георги Димитров, упркос чињеници да је рођен у Италији и да никада није живео у Бугарској, љубав према матерњем језику и домовини жели да пренесе на бугарску децу у Риму. За овог двадесетчетворогодишњака посао наставника бугарског језика у..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то..