„Посао за који нисам био посебно припремљен… Упркос умору и губицима, сваки оздравели пацијент и стечено клиничко искуство доносе сатисфакцију.” Ово каже др Калојан Чилингиров из Шумена – млад лекар великог срца посвећен својој професији, који је два месеца радио на ковид одељењу болнице Пирогов у Софији, иако је специјалиста за оториноларингологију. Он је међу медицинским радницима који су били упућени на рад у друге здравствене установе да би помогли у борби против коронавируса. Каже да је сада ситуација у земљи мирнија у поређењу са оном у новембру мада је „већ неко време друштво поларизовано – половина људи је свугде са маскама, док је другој половини све једно.”

Изаћи из зоне удобности и помагати – спасавати животе

„Ја и све моје колеге – лекари у Пирогову се боримо против коронавируса од почетка епидемије, пошто је прва оболела особа примљена управо у нашу болницу. У новембру, када је дошло до раста потврђених случајева Ковида-19, осетио се велики мањак лекара и зато је дошло до потребе да свако одељење, свака клиника одреди бар једног лекара, медицинску сестру и болничара, који ће ући у ковид зоне. У почетку смо мислили да ће то бити само на 2-3 недеље, али је све трајало до краја године. Било је полуобавезно. Имајући у обзир своје године, одлучио сам да ћу први да уђем ја – нисам могао да очекујем да ће то урадити моје колеге старије од мене 20-30 година које су ранивије на ову болест. Током прве 2-3 смене осећао сам адреналин одмах по затварању кућних врата и на путу до болнице. Такав стрес у животу никада раније нисам осетио. Било је тренутака када сам мислио да нећу издржати, али је посао био толико интензиван да нисам имао пуно времена за размишљање. Једини мој циљ је био да помогнем људима.”

Пацијенти

„Радимо са живим бићима која пате, која су јако уплашена. Неки од пацијената чак нису веровали да су оболели од Ковида-19 иако нису могли дисати. Они сматрају да је све медијска спекулација док стварно не виде да је проблем сложен. Имали су и пуно питања, понекад су чак били груби, али свестан сам да су ти људи затворени, изоловани, поред себе немају блиског човека. Са њима сам проводио по 12 сати, нисам имао друге контакте али смо успели да једни другима помогнемо.”

Шта заувек остаје у сећању?

„Нећу заборавити ниједно лице људи које смо изгубили. А њих, нажалост, није мало упркос свим нашим напорима.”

Из приче о „рату” ка „оружју“ – вакцинама

По речима др Чилингирова, друштвене мреже су умногоме допринеле да се људи плаше вакцина, пошто се на њима шире псеудонаучне информације. Као пример наводи тврдње да жене које се вакцинишу неће моћи да постану мајке и поставља питање: „Зашто се то котира? Ове митове треба јавно раскринкати.”. „Циљ вакцинације је колективна имунизација” – категоричан је лекар коме предстоји да буде вакцинисан.

Однети музику на посао

„Покушао сам да мало променим, олакшам радну атмосферу и на посао, у своју ординацију сам однео не баш јаке звучнике, како бих понекад док радим слушао музику. Одрастао сам у породици љубитеља музике – код куће је увек звучала музика… Увек у себи носим  музику”, рекао је млади лекар који у слободном времену, као у шали, наступа и као уметник. Снимио је песму у стилу 80. година минулог века и видео-спот за њу.

Саставила: Елена Каркаланова

Извор: Интервју Лачезара Валева, програм „Хоризонт" БНР

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографије: БТА и лични архив