17. јануара Бугарска православна црква слави успомену на Преподобног Антонија Великог, оца хришћанског монаштва.
Антоније је рођен око 251. године у Египту, у имућној и поштеној породици те је одрастао у благостању и изобиљу. Када је имао 18 година преминули су му отац и мајка, оставивши му све своје богатство. Антоније је имао и сестру о којој је био дужан да се стара али је он пожелео да се свега одрекне, да напусти све. Да донесе и испуни ту одлуку помогле су му речи светог Писма: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу“. Антоније је сиромасима поделио све што је имао и отишао у египатску пустињу где је провео 20 година и организовао заједницу монаха пустињака. Упокојио се у 105. години живота.
Према народним веровањима Свети Антоније је заштитник од куге и богиња. Кажу да се болести рађају на дан Светог Антонија а већ следећег дана, када се слави Свети Атанасије, оне крећу у обилазак земље. Како би их умилостивиле, жене припремају бесквасни обредни хлеб, премазују га медом и деле га родбини и комшијама. У хлеб се забада струк босиљка, биљка за коју је народ веровао да доноси здравље и чува од злих сила.
У Бугарској имендан данас славе Антон, Андон, Антоан, Антонија, Антонина, Антоанета, Тончо, Тоња, Дончо, Донко, Донка.
*
У градићу Мелнику, недалеко од Санданског, у знак сећања на Светог Антонија Великог 1846. године подигнута је црква којом се поносе не само мештани, него и остали Бугари, јер је она једина у земљи посвећена том свецу. Зашто је називају црквом остваренихчуда и по чему се она одликује од осталих православних храмова у Бугарској, можете сазнати из приче оца Николаја из Мелника ОВДЕ.
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..