18. јануара Бугарска православна црква слави Светог Атанасија Великог. Истакнути богослов и одан борац за чистоту вере и очување православља Свети Атанасије је учествовао на сабору у Сердици 343-344. године, данашњој Софији. Према неким сведочанствима, он је одржан у старој базилици Свете Софије поред које је вековима касније подигнут храм Светог Александра Невског.
Свети Атанасије Велики је и један од зачетника новозаветног монаштва које је настало крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Сматра се да је заслужан за ширење монаштва у Европи. Светац је познат и по томе што се супротстављао свима који су порицали Свету Тројицу и ватрено се борио против следбеника јеретика Арија, који је проповедао да Христос није творац‚ већ творевина. Због тога је Свети Атанасије још у раном хришћанству назван „Великим“, „оцем Православља“.
Претпоставља се да је Атанасије рођен у Александрији 296. године. Био је ђакон код архиепископа Александра, а по његовој смрти Атанасије је изабран за архиепископа Александријског. Мало је светитеља који су били тако клеветани и гоњени као Свети Атанасије. Али му је душа све трпељиво подносила ради љубави Христове. Умро је 373 године.
Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 18. јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије) и 2. маја (на дан његове смрти).
Према неким изворима, управо је Свети Атанасије основао манастир у селу Златна Ливада, недалеко од града Чирпана, који је најстарији манастир у Бугарској и Европи.
Тврди се да је управо тамо Свети Атанасије Велики општио с Богом.
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..