Адријана Будевска остаје у историји домаћег позоришта са преко 100 остварених улога. Она је прва бугарска глумица која се усудила да на сцену изађе разголићена.
Будућа позоришна звезда је рођена 1878. године у Добричу, само неколико месеци после ослобођења Бугарске од османске владавине. Након што је одличним успехом завршила женску гимназију у Варни, добила је стипендију за Мали театар у Москви где је четири године учила глуму. Вратила се у Бугарску, играла је у представама Народног позоришта, публика ју је обожавала, упоређивали су је са Саром Бернар.
Њена каријера је окончана у 48. години живота када су је по налогу тадашњег министра народне просвете „послали у пензију“.
Данас је њена кућа у старом делу софијског стамбеног насеља „Лозенец“ омиљено место уметницима и поштоваоцима уметника који кажу да их ту привлачи мир и хармонија.
Више о „бугарској Сари Бернар“ можете сазнати из прилога „Кућа Софије“ оживљава успомену на нашу велику глумицу Адријану Будевску.
Саставила: Дијана Цанкова
Уредила и превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..