Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Како нови услови мењају туристички сектор

Фотографија: Венета Николова

После 2020. године коју је обележила глобална пандемија вероватно ништа неће бити као пре. То се пуном снагом односи и на туристичку индустрију коју је лавинско ширење коронавируса најснажније погодило. Криза и уследили локдауни су довели до колапса туризма и у Бугарској чији је удео у БДП износио 12%, а он је рачунао претежно на стране туристе.

У периоду од априла до јуна протекле године забележен је пад страних туриста од 96%. До благог оживљавања, према подацима Националног завода за статистику, дошло је у јесењим месецима – тада је пад у односу на исти период 2019. износио 70%.  А шта рећи о излазном туризму, кога скоро да нема и на хиљаде отказаних путовања Бугара у иностранство? Последице су се виделе већ почетком лета а то су: драматично смањење прихода од међународних путовања, празни хотели и ресторани, пуста одмаралишта, туристички оператори и крупни инвеститори на прагу стечаја.

Година коронавирусасе показала благонаклоњенијом малим породичним хотелима у удаљеним морским и планинским насељима, као и алтернативном туризму. Од почетка ковид пандемије пад унутрашњег туризма износи тек 27%. Зараза и ограничене могућности за путовање по свету су постале повод да Бугари поново открију своју земљу као туристичку дестинацију, њену природу, историју и културу. Они су се определили за шаторски туризам у природи или за одмор у неком малом породичном хотелу или гостинској гући, који пружају могућност и за бављење спортом на чистом ваздуху, за посете етнографским насељима и уживање у домаћим јелима.


Протеклог лета кампови на нашем јужном Црноморју и летовалишта Созопол и Синеморец су забележили рекордни раст бугарских туриста. У јеку сезоне било је чак периода када је све било букирано. Из тога се може закључити да се мали туристички бизнис добро носио са изазовом Covid-19, тако што је показао иновативност и флексибилност и обезбедио безбедну средину и разноразне атракције. Неке компаније које послују претежно у сфери алтернативног туризма су се чак похвалиле растом промета. У то време су џиновски комплекси познати и по ол инклузив услузи остали пусти а њихови власници су се жалили да им прети стечај.

2020. годину ћемо запамтити и по великим колонама аутомобила на границама и дугом чекању на прелаз граница. Зараза није успела да натера на десетине хиљада бугарских ентузијаста да одустану од путовања у нама суседне земље – пре свега у северну Грчку. Путовања нису отказана а колоне аутомобила на граници, чак и по великој врућини, биле су дуге и 15 км.

У условима пандемије Covid-19 туристичка индустрија се нашла на раскрсници –  видели су се резултати неконтролисане градње хотела и комплекса у нашим туристичким центрима као и концепта масовног туризма који рачуна на ол инклузив и ниске цене.


По свему судећи будућност имају путовања у блиске и безбедне дестинације, излети у природу, сеоски туризам – одмор у породичним хотелима и гостинским кућама или камповање, одржив туризам. Вероватно ће 2021. година убрзати ту тенденцију.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10