Испраћамо тешку годину – годину у којој је било пуно неочекиваних догађаја, годину која је променила наш живот. Вероватно многи од нас размишљају о будућности у очекивању да ће бити боље.
Ми, Бугари, се обично у тешким тренуцима или на празник окрећемо народним обичајима и ритуалима. Многи се од нас можда питају зашто је то тако. Можда зато што желимо да осетимо дух патријархалног живота који нам се чини сређенијим у погледу система вредности. Или, пак, можда зато што се надамо да ће ритуали у чију су снагу веровали наши преци, бар мало помоћи и нама.
О веровањима и обичајима на граници између две године, о празничној трпези, о обичају Сурвакање… можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног који је међу најпоштованијим свецима код нас. Према истраживачима, Свети Андреј је у 1. веку проповедао Христово учење и на просторима данашње..
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...