Испраћамо тешку годину – годину у којој је било пуно неочекиваних догађаја, годину која је променила наш живот. Вероватно многи од нас размишљају о будућности у очекивању да ће бити боље.
Ми, Бугари, се обично у тешким тренуцима или на празник окрећемо народним обичајима и ритуалима. Многи се од нас можда питају зашто је то тако. Можда зато што желимо да осетимо дух патријархалног живота који нам се чини сређенијим у погледу система вредности. Или, пак, можда зато што се надамо да ће ритуали у чију су снагу веровали наши преци, бар мало помоћи и нама.
О веровањима и обичајима на граници између две године, о празничној трпези, о обичају Сурвакање… можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..