Игњатијевдан је православни и народни празник који се према грегоријанском календару слави 20. децембра, али пошто ове године празник пада у недељу, славимо га данас, 19. децембра. На тај дан православна црква и верници прослављају Светог Игњатија Богоносца.Предање казује да је Игњатије дете о којем пише у Јеванђељу по Матеју. „Приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? И дозва Исус дете, и постави га међу њих, и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. И који прими такво дете у име моје, мене прима.“. Свети Игњатије је био други епископ Антиохијске цркве. Ученик је Светог апостола Јована Богослова.
Верује се да на Игњатијевдан почиње прелазак на нову годину. Постоје неке забране и ритуали који имају за циљ привлачење добрих сила и припрему за нови почетак. На тај дан се не сме излазити из куће - ако се ипак то деси, обавезно је да се човек кући врати пуних руку. Некада су око врата остављали сламу а пре него што прекораче кућни праг узимали су мало од ње. Према традицији нашег народа, на Игњатијевдан се ништа не позајмљује нити се ишта износи из куће да не би „берићет напустио кућу“.
На Игњатијевдан је веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. На полаженика се гледало као на „прст судбине“. Ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане. Некада је свака кућа имала свог полаженика за кога се сигурно знало да доноси само добро. Дочекивали су га с радошћу и даривали су га…
Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. О томе како се „замучила божја мајка од Игњатијевдана до Божића“ пева се и у народним песмама које се изводе у ово доба године. Зато на тај дан жене не треба да раде никакве послове, а сва јела за празничну трпезу спремале су уочи празника.
Према народном календару, на Игњатијевдан почиње циклус празника које људи дочекују богатом трпезом и разноразним обредним хлебовима који се месе уз посебне ритуале и песме...О обредним хлебовима које су некада домаћице спремале за празнике од Игњатијевдана до Божића можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..
Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..