И данас Бугари имају традицију да за Божић јелку украсе бар једном новом играчком, јер се верује да то доноси здравље и срећу. На почетку су Бугари украшавали јелку јабукама, орасима, кокицама и својеручно израђеним гирландама од папира. Касније се појављују стаклене играчке. После Ослобођења Бугарске од османске владавине (1878) Божићни и Новогодишњи ритуали су почели да се европеизују а јелка постаје омиљени симбол.
Неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године су новогодишњи балови, ватромет, упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав и наравно – поклони којима су се највише радовала деца.
Захваљујући коме је божићно дрво постало популарно у Бугарској, у чијем је приватном дому засијало прво Божићно дрво код нас и како је оно било украшено можете сазнати из нашег архивског прилога Када је први пут засијало божићно дрво у Бугарској?
Уредила: Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих..