Данас је граница између предмета уметности и занатских производа све мање видљива. Напредовањем технологија мајстори занатлије у свом раду примењују иновативне приступе. Управо та иновативност у раду одржава дух и интересовање за професију једног од најискуснијих мајстора у Софији који израђују предмете од кованог гвожђа - Михаила Кочева.
„Код нас се одвајкада таленат занатлија високо цени”, изјавио је мајстор пре времена у интервјуу Радио Бугарској. Он и његове колеге занатлије у Бугарској као свог небеског заштитника славе Светог Спиродона Чудотворца. Предања кажу да је сам светац у IV веку био обућар, а о његовим обућарским вештинама прича се и у причи бугарског писца Елина Пелина "Очи Светог Спиридона".
„Себе сматрам великим срећником пошто сам један од људи који се читав живот баве својим хобијем”, каже ковач Михаил Кочев, код кога се љубав према уметничким занатима појавила још у младости када је уписао Средњу школу за обраду дрвета и унутрашњу архитектуру у Софији, смер – дуборез. Касније га радозналост одвела и до израде финог накита од метала, а после накита се почео бавити и израдом украсних ножева…
Више о овом нашем занатлији можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Данас се навршава 100 година од рођења композитора Петра Ступела . Рођен 27.04.1923. године у Софији, наставио је традицију у породици професионалних музичара – од малих ногу је учио да свира клавир, а дипломирао је на Државној музичкој академији..
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..