Данас је граница између предмета уметности и занатских производа све мање видљива. Напредовањем технологија мајстори занатлије у свом раду примењују иновативне приступе. Управо та иновативност у раду одржава дух и интересовање за професију једног од најискуснијих мајстора у Софији који израђују предмете од кованог гвожђа - Михаила Кочева.
„Код нас се одвајкада таленат занатлија високо цени”, изјавио је мајстор пре времена у интервјуу Радио Бугарској. Он и његове колеге занатлије у Бугарској као свог небеског заштитника славе Светог Спиродона Чудотворца. Предања кажу да је сам светац у IV веку био обућар, а о његовим обућарским вештинама прича се и у причи бугарског писца Елина Пелина "Очи Светог Спиридона".
„Себе сматрам великим срећником пошто сам један од људи који се читав живот баве својим хобијем”, каже ковач Михаил Кочев, код кога се љубав према уметничким занатима појавила још у младости када је уписао Средњу школу за обраду дрвета и унутрашњу архитектуру у Софији, смер – дуборез. Касније га радозналост одвела и до израде финог накита од метала, а после накита се почео бавити и израдом украсних ножева…
Више о овом нашем занатлији можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..