2. децембра 2015. године Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио је бугарски фолклорни празник „Сурва“ на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари". Реч је о древном паганском обичају терања злих духова и очишћења ради новог живота. Прославе везане за њега се одржавају у јануару и њима се, уз музику и игру, обележава почетак нове године, прославља тријумф креативне људске енергије и вера да ће нова година бити здравија и плоднија.
По традицији, сурвакарске групе чине мушкарци, мада се у последње време њима придружују и жене. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари.
Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. Данас маске постају све обимније и теже. Понекад оне имају по 10-20 кг и стављају се на раме.
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Променљиво облачно
Претежно облачно